Ново откривање Црног мора

Од нашег специјалног извештача

Истанбул – Пре неколико година, пензионисани румунски генерал је на неком скупу рекао: „Црно море не постоји.” Сачекавши који тренутак да шок због апсурдне изјаве буде потпун, објаснио је шта мисли. „Наравно да постоји, али не постоји као стратешки концепт јер су све земље са његових обала стратешки окренуте на друге стране.”

Јуче су се лидери 12 држава чланица Организације за црноморску економску сарадњу (БСЕЦ) окупили у овом јединственом граду на свету кроз који протиче море, да би прославили 20 година постојања регионалне групације, да би покушали да јој удахну нову живост, да би показали да „Црно море постоји”.

Копредседници једнодневног самита били су председници Турске и Србије, Абдулах Гул и Томислав Николић пошто је Србија председавајући БСЕЦ-а до 1. јула, када је наслеђује Турска. Самит се фокусирао на питања одрживог развоја и раста, енергије, климатских промена и подстицања међусобног политичког дијалога.

„Од времена древног Пута свиле вековима уназад до савремене ере модерних нафтовода и гасовода, регион Црног мора задржао је своју улогу кључног моста како традиционалних тако и савремених путева трговине”, рекао је председник Гул. „Две деценије по оснивању, користимо разне механизме БСЕЦ како бисмо ојачали регионални мир, стабилност и просперитет.”

Значај јубилеја БСЕЦ добија посебну димензију имајући у виду изузетно сложене околности на ширем међународном плану, у ситуацији када економска криза још није превазиђена, а ни црноморски регион није поштеђен тог неповољног развоја догађаја, подсетио је Николић.

„БСЕЦ, као првенствено економска организација, зато добија још већу улогу и одговорност да својим деловањем и сарадњом одговори на растуће изазове и искористи развојне могућности региона у његовом пуном капацитету”, рекао је Николић посебно истичући питања животне средине и енергетике. „Био бих веома поносан када би се на следећем скупу сусрели и представили конкретне резултате које смо постигли у међувремену, а за чије је остварење свака земља дала свој максимални допринос.”

Председник Николић се уочи отварања самита састао са председником Гулом да би размотрили билатералне односе. Сусрету су присуствовали и шефови дипломатија двеју земаља, Вук Јеремић и Ахмед Давутоглу.

Председник Парламентарне скупштине БСЕЦ изјавио је недавно да црноморски регион – који је добио на атрактивности откако су нафта и гас са Кавказа кренули ка Европи – може да се покаже атрактивнијим од зоне евра, што је пред учеснике поставило изазов нових визија и задало им конкретне задатке на јачању међусобних веза.

Потенцијал је ту, мада недовољно искоришћен.

Глобални играчи исказују појачане амбиције према области чији су енергетски потенцијали важни не само за овај регион већ и за остатак света. Црноморске луке Севастопољ, Крим, Констанца, Варна, Поти, Батуми, Сохум или Трабзон, не само да су земљама региона од кључне важности за извоз енергената, већ доприносе регионалној трговини.

Басен је посебно интересантан са становишта рута транспорта нафте и гаса са Кавказа. Постојећа енергетска средишта, линије транспорта и будуће технолошке инвестиције учиниће да регион још више добије на значају.

Све то, уз појачана подозрења, увећава могућности неспоразума, па и конфликта. „Могуће је заоштравање Русије и САД око Црног мора, посебно откако је Москва дефинисала своју нову доктрину према бившим совјетским републикама”, каже Емрах Уста из центра за стратешка истраживања овдашњег универзитета „Сулејман Шах”.

САД желе да консолидују присуство НАТО на Црном мору и ограниче руске сфере утицаја. Организације попут ГУАМ-а (Грузија, Украјина, Азербејџан, Молдавија) створене су на иницијативу Беле куће, како би се Кавказ приближио евроатлантским институцијама.

Није необично да је Русија 2005. ставила вето на захтев САД да добију статус посматрача унутар БСЕЦ. Чак је и Турска, чланица НАТО, одбила амерички захтев за проширењем војне базе у Трабзону желећи да одржи баланс односа у свом дворишту.

„Нове енергетске руте прошириле су геополитику региона омогућавајући различитим актерима да се крећу од Кавказа ка Црном мору”, каже професор Уста. „Русија ће се мешати када год сматра да је то потребно и подржаваће проруске режиме, док се Американци убацују у сфере политике, економије и културе, али на неким локацијама имају и војне операције.”

Док је румунска Констанца постала важно средиште активности НАТО, украјински Севастопљ и Крим су на мети руског експанзионизма. Турски Трабзон, још један стратешки важан град нове црноморске ере, требало би да буде нека врста осигурања Кавказа и безбедности путева гаса и нафте.

Истовремено, и Европска унија постаје све активнија, посебно од 2007. Брисел се посебно нуди на пољу економије, транспорта и енергије, покушавајући да алтернативним путевима са Кавказа смањи енергетску зависност од Русије.

ЕУ је посебно заинтересована да иницијативама као што су „Европска политика суседства” и „Источно партнерство”, „Синергија Црног мора” и потенцијалном „Стратегијом безбедности” ојача економску интеграцију.

Но, да би се избегла заоштравања, да се Црно море као тачка окупљања источне Европе и Кавказа не би претворило у средиште неке нове кризе, ту је БСЕЦ који је после периода учмалости сада одлучнији да допринесе сарадњи региона претварајући га у велику међународну платформу.

Јучерашњем самиту присуствовали су председници Азербејџана, Грузије, Молдавије, Румуније, Србије и Турске, премијери Албаније и Бугарске, заменици премијера Русије и Украјине, шеф дипломатије Грчке и заменик министра иностраних послова Јерменије.

БСЕЦ је основан 25. јуна 1992. потписивањем Босфорске изјаве са циљем да у црноморском басену обезбеде мир, стабилност, просперитет и да охрабре јачање пријатељских и добросуседских односа. Србија се (тада у својству државне заједнице СЦГ) прикључила 2004.