Сахрањена Даринка Јеврић

Јуче у Београду, на гробљу Орловача, сахрањена је песникиња Даринка Јеврић, једна од најтананијих и најбољих савремених српских поетеса која је свој живот, своју поезију и све своје духовно надахнуће дала и посветила Косову и Метохији. Сахрани је, поред чланова породице, присуствовао велики број пријатеља, колега и поштовалаца Даринкине поезије, који су дошли не само из Београда него и допутовали из Пећи, Грачанице, Приштине, Косовске Митровице… безмало са целог Косова и Метохије. Од Даринке Јеврић су се у име породице и приштинског "Јединства" у којем је радила опростили Мирко Чупић и Мирко Жарић, а у име Удружења књижевника Србије, чији је колективни члан Друштво књижевника Косова и Метохије, песникиња Душка Врховац.

Душка Врховац је пре својих опроштајних речи прочитала песму "Дечанска звона или светковина срца" Даринке Јеврић, коју је преминула песникиња највише волела и најчешће читала.

"Свима си дала више но што си узела. Добијала си мрву, колико је ко од нас умео или могао да ти да, а свакоме си оставила грумен, прегршт доброте, благородности, хришћанске сестринске љубави. И Србији си дала више но она теби, јер племенита и поносна, а не горда, ниси ништа ни тражила", рекла је Душка Врховац, додајући да је Даринка Јеврић веровала, и не помишљајући на било какву другу могућност, да ће њен гроб, када му дође време, бити у Приштини, у Грачаници, у Дечанима, свеједно, само неизоставно на неком педљу њеног завичаја, постојбине, њеног Косова и Метохије. "А ми се данас опраштамо од највеће песникиње са простора Косова и Метохије на Орловачи, овде на периферији Београда, слутећи ћутке, помало унезверени, да се душа Даринкина већ наднела над метохијска поља, над Косово равно. У томе је сада сигурно не може спречити никаква одлука било којег земаљског моћника или било какве организације, а понајмање злих и неправедних." Душка Врховац је рекла и да верује да Даринка неће, као Дучић на свој Леотар, деценијама чекати "своја два метра косовске земље".