Држава грађевинцима дугује око милијарду евра

Да је држава лош дужник и те како су на својој кожи осетили грађевинци. Према подацима Привредне коморе Србије централни ниво власти, локалне самоуправе и јавна предузећа дугују око милијарду евра превасходно произвођачима материјала и њиховим кооперантима, али и предузимачима. Упућени кажу да ће нова влада, уколико жели да спасе ову индустријску грану, морати да предузме одлучне коракес обзиром да око 40 одсто бруто домаћег производа долази из те гране за коју је везан велики део привреде. У супротном од јесени следе нова отпуштања радника.

– Неке од фабрика грађевинског материјала нису покретале производњу од почетка године. Ако се овако настави од септембра ће неминовно уследити нова отпуштања радника. Немамо поуздане податке колико им се дугује, јер многи и не фактуришу послове да не би плаћали ПДВ, али је сигурно та цифра догурала до милијарде евра – каже Горан Родић, секретар Удружења за грађевинарство Привредне коморе Србије.

Да је дуг тако велик показују и процене Уније послодаваца Србије која је израчунала да само локалне самоуправе тренутно дугују грађевинским фирмама најмање 390 милиона евра. Додатно, просечан дуг старији је од три године.

Унија послодаваца такође упозорава да је пре три године у Србији било регистровано 11.000 грађевинских предузећа, а сада их има 8.000, као и да је тренутно око 87 одсто њих неликвидно. Они процењују да би већ до краја ове године у блокади или банкроту могло да заврши између 1.500 и 2.000 грађевинских предузећа. Према њиховим подацима сваког месеца посао у овој индустрији изгуби од 600 до 900 радника.

Имајући све то у виду Привредна комора Србије је за нову владу припремила списак мера за опоравак грађевинарства. Међу њима су репрограмирање дуга за гас и струју код јавних предузећа, наплата ПДВ-а по реализацији посла, регулисање курса (пошто су се многи задужили у време када је евро вредео око 100 динара, па курсна разлика прети да их додатно дестабилизује).

– Држава мора грађевинској оперативи да обезбеди референтне послове у земљи како би могли да наступе у иностранству. У смислу да тендерски услови буду такви да домаће фирме могу да учествују, а не да се тражи годишња реализација послова у вредности од 200 милиона евра, када се зна да ниједна наша фирма није остварила тај износ – каже Родић.

Грађевинце би, према његовом мишљењу, могли да спасу извозни послови, јер доносе чист нето девизни прилив. Вредност радова које у иностранству изводе српске грађевинске фирме прошле године је износила 160 милиона евра. Зарада би могла, како истиче, да буде вишеструко већа јер посла за наше неимаре има у Русији, Азербејџану, Казахстану, Алжиру, Немачкој.

Такође, произвођачи грађевинских материјала могли би у овом тренутку да извезу робу вредну око 250 милиона евра, а у наредне три године извоз би могао да премаши милијарду.

– Да би индустрија изашла из кризе и покренула своје капацитете усмерене ка извозу држава мора да оснује развојну банку, како би им обезбедила гаранције за добро извршење посла и да омогући организован наступ српских фирми на страним тржиштима, јер нема ништа од појединачних наступа на великим пословима– објашњава Родић.