Меркелино „не” еврообвезницама

Шефица немачке владе Ангела Меркел упутила је узнемирујућу поруку европским партнерима уочи самита ЕУ у Бриселу, посвећеног дужничкој кризи, успостављању заједничке фискалне политике и неопходности политичких реформи.

„Заједничких еврообвезница неће бити – док сам жива”, рекла је канцеларка на састанку са одборницима коалиционих либерала, а из страначке централе је изјава прослеђена агенцијама и медијима.

Одбијањем „сваке помисли” на увођење еврообвезница, које се сматрају значајним инструментом за излазак из кризе, Меркелова је пре почетка самита, и расправе, довела у питање реализацију плана о новим финансијским структурама Уније коју су представили председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, председник Европског савета Херман ван Ромпај, шеф еврозоне Жан-Клод Јункер и шеф Европске централне банке Марио Драги.

Планом такозване експертске четворке предвиђа се стављање банака под директни надзор Брисела, директно одобравање финансијске помоћи из фонда Европског стабилизационог механизма (ЕСМ) угроженим банкама, а на основу одлуке контролне комисије Брисела... Предлаже се оснивање фонда за санацију дугова, а планирано је да се државама и њиховим националним банкама дозволи ново задуживање само уз сагласност свих чланица еврозоне. Предлаже се и хитно увођење нових пореза и пореских измена, од заједничке таксе на финансијске трансакције, до усклађивања пореза на добит.

Само неколико сати касније, пред јучерашњи одлазак у посету француском председнику Франсоа Оланду, Меркелова је своје „не док је жива” ублажила изјавом: „Политичко срастање ЕУ предуслов је за потоња размишљања на тему прерасподеле дуга угрожених нација на све чланице”.

Заокрет немачке канцеларке наишао је на коментар у берлинским кулоарима: „Одлаже ли челична леди (Меркелова) вилхелмински шлем, знак препознавања некадашњих немачких царева и канцелара Бизмарка, или је реч о режираној, политичкој пантомими?”

Имајући у виду да се Меркелова оштро супротставила већини реформских предлога, а да у овом тренутку истрајава само још у одбијању увођења еврообвезница, аналитичари претпостављају да је главни мотив немачке канцеларке – тврђење пазара.

Стављајући до знања да влада у Берлину неће пристати на било какве уступке презадуженим чланицама еврозоне, нити на компромисе који би подразумевали измене Фискалног пакта о буџетској дисциплини, Меркелова се успротивила, како је рекла, економском уједињењу ЕУ прибојавајући се да ће лавовски део трошкова будућег јединства платити Берлин.

„План четири господина (Бароза, Ван Ромпаја, Јункера и Драгија) не обухвата питање успостављања политичког и економског баланса – формулисан је, не би ли се дугови појединих држава што пре и брже прерасподелили на све чланице еврозоне”, рекла је она на састанку са посланицима Демохришћанске уније иза затворених врата.

Познаваоци ситуације истичу да би, при оцењивању ставова и оријентације Берлина, али и тактике немачке канцеларке, политику немачке владе требало посматрати кроз призму привидно супротстављених ставова Меркелове и министра финансија Волфганга Шојблеа. „Док Меркелова наступа као заштитник (уско)националних, дакле немачких интереса, Шојбле се залаже за хитно усвајање мера које би довеле до политичког и финансијског уједињења ЕУ.”

У збиру коментара водећих немачких политичких медија истиче се да је оваква „агитација” на два колосека договорена не би ли се створио додатни простор за маневре у преговорима са европским партнерима. Оваква „тактика са два лица”, наводно, осмишљена је и као адут у предстојећој предизборној кампањи на савезном нивоу – избори су расписани за јесен 2013. године, а кампања би, раније него икада пре, требало да отпочне већ ове јесени...

„Оваквим маневрима, усмереним на остварење краткорочних циљева, Берлин се поиграва судбином континенталне заједнице, од чијег просперитета зависи и судбина (у смислу будућег развоја) Немачке, пре свега њеног стандарда”, истиче уводничар хамбуршког „Цајта” Харалд Шуман.

Шуманову критику индиректно су подржали водећи немачки аналитичари, истичући да је Меркелова исувише касно увидела да будућност Европе лежи у политичком уједињењу. „Надајмо се да за ту увиђавност није или неће бити прекасно”, закључује „Цајт”.