Три професора ипак иду у пензију

Тајним гласањем, Сенат Универзитета у Београду одлучио је јуче да не продужи радни однос за још три године професорима који су напунили 65 година – др Милану Подунавцу и др Ненаду Кецмановићу са Факултета политичких наука и др Драгани Дулић, са Факултета безбедности. Овој одлуци је претходила вишечасовна бурна расправа, као и продужење радног односа „брзинским” јавним гласањем за 16 професора са других факултета.

Како се чуло, против реизбора ова три професора стигло је доста примедби студената и разних удружења, па је Сенат на претходној седници вратио ове предмете матичним факултетима на поновно одлучивање. Факултети су остали при свом ставу, што је изазвало буру незадовољства дела академаца и чланова Сената.

Примедбе на реизбор др Ненада Кецмановића односиле су се на чињеницу да је он декан и на факултету у Бањалуци и да не може да буде стално запослен на два места са 100 радног времена. Декан ФПН др Илија Вујачић је рекао да је професор понудио оставку на место декана и да жели да остане на ФПН-у.

Када је реч о др Милану Подунавцу, достављена је петиција коју је потписало две хиљаде студената који су бунт покренули и на друштвеним мрежама, са аргументом да је реч „о професору који има лошу комуникацију са студентима, неразумљив уџбеник, против којег студенти демонстрирају годинама”.

Проректор УБ др Марко Иветић је навео да се у приговору Синдиката „Просвећеност” наводи да су студенти професору Подунавцу давали најниже оцене за његов рад и да иза петиције стоји хиљаду студената са именом и презименом и матичним бројем.

Декан Вујачић је показао лист са оценама професора Подунавца на којем је најнижа оцена 4,29, на шта је продекан Правног факултета др Милан Шкулић рекао да овде неко чини кривично дело ако студенти тврде да су дали „двојке”, а на Сенату су приказане „четворке”.

Др Драгани Дулић је замерено због „расне дискриминације и политичких ставова везаних за бомбардовање Србије и акције ОВК” у хрестоматији коју су користили студенти безбедности, па су жалбе између осталих послали и Савез логораша Републике Српске, Светска организација Рома...

Декан Филозофског факултета др Весна Димитријевић је рекла да је питање ко све има право на приговор, јер су неки од њих садржали националистичке и хомофобне изјаве, док је декан Електротехничког факултета др Миодраг Поповић нагласио да Сенат не сме да доноси одлуке на основу политичких критеријума. „Све примедбе су синхронизоване из једног центра. Овде треба да владају академски, а не политички критеријуми”, додао је декан Економског факултета др Марко Бацковић.

Професор Математичког факултета др Александар Липковски је рекао да је др Дулић као уредник спорног зборника имала врло једностран избор текстова, док је декан Вујачић рекао да је пренето више различитих мишљења, од којих ниједно није лични став уреднице.

Декан Машинског факултета Милорад Милованчевић је, како је рекао, у име „машинаца” из принципа јавно гласао „против” у свим јучерашњим предлозима за продужење радног односа, уз објашњење да се овај „лекс специјалис” односи само на професоре и да нема говора о подмлађивању Универзитета. „Само чујемо мој предмет, мој уџбеник, мој кабинет, нико још није рекао моји студенти”, додао је др Милованчевић.

Од 36 присутних чланова Сената, за реизбор су била потребна 24 гласа „за”: др Подунавац је добио 18, др Дулић 15, а др Кецмановић 14.

Професори којима није продужен радни век нису желели да дају изјаве за медије после седнице, а нису знали ни да нам кажу каква је даља процедура и да ли постоји могућност жалбе или евентуално судског поступка.

Сенат је без расправе, у оквиру ове исте тачке, одбио да продужи радни однос групи професора са Филолошког факултета, уз образложење да овај члан закона не важи за ванредне професоре.

Како се чуло на седници, неопходно је да се овој проблематици посвети посебна расправа, јер је очигледно да се члан закона, који је предвиђен као награда за најбоље наставнике, претворио у средство за одлагање одласка у пензију, чиме се не стимулишу млади научници.