Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ратко Ромић: Не могу да будем сведок сарадник

Ратко Ромић: Не могу да будем сведок сарадник
Рат­ко Ро­мић (Фото Танјуг)

Ратко Ромић, некадашњи радник Државне безбедности, једна је од најконтроверзнијих личности за чије име се везују злочини из времена Слободана Милошевића – покушај атентата на Вука Драшковића, лидера СПО и убиство новинара Славка Ћурувије.

Као оперативац и начелник више одељења у Ресору ДБ, својевремено је био ангажован на контраобавештајним и обавештајним пословима, односно праћењу јавних личности и евидентирању њихових, из обавештајног угла, занимљивих контаката. Прошле недеље, осуђен је првостепено на седам година затвора због помагања у покушају атентата на Вука Драшковића у Будви, 2000. године, а затворска казна изречена је и његовим колегама Милану Радоњићу и Стевану Басти. Драшковић је, по изрицању пресуде, рекао да очекује да је ова пресуда увод у расветљавање убиства Ћурувије.

У маниру искусног обавештајца, Ратко Ромић је остао ван домашаја медија током више од десет година, од када се за његово име везују злочини из прошлости. На разговор за „Политику”, пристао је, како каже, због неочекиване и запањујуће пресуде у случају „Будва”. У нашу редакцију донео је документацију, изјаве сведока и правилнике Државне безбедности што, како каже, потврђује да су Баста, Радоњић и он говорили истину и да су осуђени без доказа. „Драшковић је три пута подносио кривичне пријаве против нас и оне су сва три пута одбациване. Када је четврти пут поднео, био је министар иностраних послова у влади Војислава Коштунице, а познати су његови уцењивачки капацитети да би тужилаштво преузело пријаву у своју надлежност”, каже Ромић.

Све што је радио на службеном путу у Будви, када је требало да пропрати Драшковићев сусрет са америчким дипломатом Николасом Хилом, било је, понавља Ромић, по правилима службе и у сврхе обавештајног рада, а не помагања будућим атентаторима.

„То је било јасно и специјалном тужиоцу када се судило за атентат у Будви, иначе нас не би заборавио. Не верујем да сам био симпатичан тужиоцу, па ме тада није оптужио. Исти докази постојали су онда, као и сада. Били смо сведоци, све док оптужница није подигнута под притиском Драшковића”, наводи Ромић, истичући да је уверен да ће у другостепеном поступку бити донета пресуда само на основу доказа.

„Борићу се свим правним средствима. Ако се то не догоди, и затвор је за људе. Живим у Београду и ту ћу остати”, додаје.

Током прошле седмице један београдски лист објавио је информацију да је Стеван Баста кандидат за сведока сарадника у случају убиства Ћурувије и да је њему позната истина о том догађају.

„Објављују се информације без утемељења. Басту могу да осуде и на 77 година затвора. Знајући њега, али и све друге раднике Државне безбедности, они нису учествовали у кривичним делима и немају шта да признају. Ја сам био 69 дана притворен током акције ’Сабља’. По изласку из притвора тужио сам државу и добио сам пресуду за незаконито притварање. Са мном је контактирао Јован Пријић, тадашњи специјални тужилац и нудио ми лагодан живот у иностранству. Понуђен ми је статус сведока сарадника. Рекао сам: ’Животни сан ми је да ништа не радим, а да имам лагодан живот. Жао ми је што немам шта да вам понудим да бих добио тај статус’. Мој одговор је и данас исти”, каже наш саговорник.

Ромићу предочавамо информације из преткривичног поступка за атентат на Ћурувију, према којима га је један очевидац идентификовао као возача белог „голфа”, који је виђен на месту злочина, као и податак да је на основу базних станица мобилних телефона утврђено његово присуство у близини зграде у којој је живео убијени новинар.

„Да је то тачно, ви и ја сада не бисмо разговарали. Да докази постоје, ја бих био у притвору. Мој телефон сигурно није могао да буде лоциран у близини злочина. Знам ко је користио бели ’голф’ тог дана. То је познато и државној и јавној безбедности, као и специјалном тужиоцу. Дао сам више изјава службеницима Државне безбедности и тужилаштву. Ништа не знам ни о убиству Ћурувије, а ни о починиоцима. Два дана раније, вратио сам се са службеног пута ван Београда, то је био ратни период, а на дан убиства обављао сам редовне обавештајне активности”, наводи некадашњи оперативац ДБ-а.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.