Продаја РКБ из стечаја готова ствар

Радници који су током радног века одвајали од плате и отплаћивали кредите од којих су изграђене Робне куће "Београд" (РКБ), некада најмоћнији трговински ланац на Балкану, нису акционари и не припада им ни један једини квадратни метар имовине, сматра Гордана Јовановић, председник Одбора поверилаца Компаније РК "Београд".

– Право и правда нису исто. Иако су радници РКБ издвајали одређени проценат од плата за изградњу Робних кућа, синдикалних одмаралишта и хотела, они данас нису акционари и ништа од имовине им не припада. Ово због чињенице да компанија никада то није верификовала, нити је било својинске трансформације. Жао ми је људи који протестују и штрајкују глађу, али они раде само на своју штету – указује Јовановићева.

Наша саговорница тврди да постоји 14.000 пријава потраживања од РКБ, од тога 11.000 су потраживања запослених.

Огромне камате

– Потраживања радника чине 19 одсто укупних дуговања РК "Београд" од 100 милиона евра, што значи да ће они на име гарантованих зарада после продаје имовине добити 19 милиона евра – објаснила је Јовановићева.

Али, на конференцији за новинаре у Агенцији за приватизацију, којој је присуствовала, чуло се да дуг РКБ износи 93 милиона евра.

– То је због камата, које су огромне и свакодневно увећавају дуг – рекла је Јовановићева.

Зар је за неколико дана, колико је прошло од конференције, дуг због камата увећан за седам милиона евра?

– Не знам тачно колики је дуг, немојте ме држати за реч. Дуг је око 100 милиона евра, негде између 93 и 100 милиона евра. Радим за добро свих поверилаца, радника и правних лица, чија потраживања чине 81 одсто дуга РКБ. Један део поверилаца је обезбеђен хипотекама на имовину РКБ и њеном продајом може бити намирен сваког тренутка. Могуће је да је било неправилности и махинација раније током стечаја, али је од тренутка када је Агенција за приватизацију преузела стечај, све у најбољем у реду – изричита је Јовановићева.

Подсећамо да се током стечаја који је вођен пре него што је његово вођење преузела Агенција за приватизацију, дуг РКБ увећавао у просеку за милион евра месечно, а да је за осам месеци током којих је у име Агенције Мирко Боровчанин водио стечај, тај дуг увећан за, према речима Јовановићеве, између 13 и 20 милиона евра. Дакле, између 1.625.000 евра и 2.500.000 евра месечно.

– Одбор поверилаца, који чини шесторо правника и троје представника радника РКБ, донео је 24. августа 2006. године одлуку да се РКБ продају из стечаја. Та одлука је коначна. Ликвидациона вредност компаније је нешто мања од 230 милиона евра, али није обавезујућа за купца. Ко понуди највише, биће власник РКБ – тврди Јовановићева.

Документи нису тајна

Она потврђује да се као једини заинтересовани купац до сада огласио "Јелмоли корпорејшн" регистрован на име адвоката Милана Бека. Та компанија је, каже она, једина затражила увид у документацију и истакла своју кандидатуру да купи Робне куће.

На наше питање да ли је реч о великој француско-швајцарско-немачкој фирми "Јелмоли", која је пре увођења стечаја нудила 900 милиона марака, или је реч о новооснованој "Јелмоли корпорејшн", која је од велике корпорације позајмила само име, али не и углед, и води се на име адвоката милана Бека, наша саговорница је рекла да не зна одговор.

– Нетачни су наводи Божане Трифуновић, руководиоца Удружења поверилаца и акционара компаније Робних кућа "Београд", да у процену ликвидационе вредности фирме није ушла вредност 27,4 хектара испројектованог земљишта на Бежанијској коси. Такође у штрајку глађу и протесту у Макензијевој број 57 не учествује нико ко је радно ангажован у Робним кућама – категорична је Јовановићева.

У канцеларији Мирка Боровчанина су боравили припадници СБПОК-а, који су тражили документацију на увид?

– Документа нису тајна, можете их добити и ви и сваки грађанин који то жели. Штрајкачи траже реорганизацију, а противе се продаји из стечаја. Ипак, за реорганизацију нема правног основа и од ње нема ништа. Стечај се спроводи по новом закону, а уведен је по старом и ту је ствар чиста. Тврдње Божане Трифуновић да је Виши трговински суд прогласио решење којим је уведен стечај, за закључак су злонамерне. Виши трговински суд је, заправо, потврдио одлуку о уновчењу и банкротству – закључила је Гордана Јовановић.