Врана врани очи не вади

Да ли се лекарска грешка може доказати на суду?
Постоје ли лекарски лобији који спречавају кажњавање лекара који су погрешили? Мишљења су подељена, али се сви углавном слажу у једном – тешко је доказати да је лекар погрешио, а тај поступак дуго траје. Упркос томе надлежни тврде да у Србији постоје институције које се тиме баве и, како уверавају, могуће је истерати правду. Међутим, грађани са којима смо разговарали не верују у то.
Даринка Алексић каже да је стопостотно сигурна да је у Србији немогуће доказати да је лекар погрешио, а камоли и да одговара пред законом.
– Постоји у нашем народу пословица: "Оно што учине – сунце огреје, а што погреше – земља покрије", која најбоље објашњава однос према лекарским грешкама – каже Алексићева.

Миодраг Бојовић верује да је ипак могуће утврдити грешку лекара и да породице или пацијенти не треба да одустају, иако је то у Србији дуготрајан и мукотрпан посао.

– Ако је у суђењу за убиство премијера Србије могуће сакрити доказе, како да верујемо да се лекарске грешке не могу прикрити? Кључно је стати на пут корупцији у свим сегментима друштва и то је једно од најзначајнијих питања за ову земљу. Међутим, у сваком случају, ма колико процеси трајали и ма на колико препрека наилазили, не треба одустајати, јер ако неко није обавио свој посао како треба мора за то да одговара – додаје Бојовић.

Милан Михајловић сматра да је код нас мало лекарских грешака и да све треба добро проверити, као и да су његова искуства с лекарима одлична. Међутим, Милош Миленковић је убеђен да се свака грешка може доказати без обзира на постојање лекарских лобија.

– Ма колико да су јаки ти лобији могуће је изборити се против њих. Једноставно прво одете по суд и мишљење једног лобија, па затим код њему супротног и онда се наоружате стрпљењем и кренете у истеривање правде – предлаже Миленковић.

Нада Перућица каже да је свако ко мисли да такву ствар може истерати на чистац у великој заблуди.

– Да ли верујете да ће колега колегу издати и да ћете то још и пред судом доказати? Забога, од памтивека је познато да "врана врани очи не вади", додаје Нада Перућица.

Г. Б.

-----------------------------------------------------------

"Ре-акција" за помоћ пацијентима

Недавно основано удружење формирало лекарски и адвокатски тим који су на располагању незадовољнима здравственом услугом

Брига о животу и здрављу грађана када им је то најнеопходније – основни је принцип новооснованог Удружења грађана "Ре-акција". Однедавно грађани који сматрају да су на било који начин оштећени приликом пружања лекарске помоћи, или желе да сазнају више о лекару који ће их лечити, могу да се обрате овом удружењу. Пацијенти ће, такође, благовремено моћи да се упознају и обавесте о својим правима и начинима остваривања тих права. Јасмина Лехлајтнер, председница и оснивач "Ре-акције", каже за "Политику" да ће у оквиру овог удружења радити два стручна тема, лекарски и адвокатски.

– Лекарски тим бавиће се лекарским грешкама, несавесним лечењем и нежељеним током лечења. Адвокатски тим ће пружати правну заштиту пацијентима – објашњава Јасмина Лехлајтнер.

Према речима наше саговорнице, не постоје статистички подаци о томе колико је покренуто и завршено процеса против лекара.

– Те податке ћемо прикупити сами. Направићемо листу са именима лекара и установа који су повезани с лошом медицинском праксом, што ће вероватно неког заболети. Чињеница је да постоје лекари који свој посао не обављају професионално и они би требало да буду именовани и да сносе последице за своје грешке – каже Јасмина Лехлајтнер.

Председница "Ре-акције" додаје да у здравству постоје нехуманост, несавесност, неорганизација, неморалност и недостојанствено понашање према пацијентима:

– То је јавна тајна. Тек понекад нешто процури у јaвност. Проблеми постоје у свим сегментима, од педијатрије до геријатрије. Здравство је као херметички затворена тврђава – с које год стране покушате да уђете нема пукотина да бисте ступили унутра и дошли до информација.

Удружење "Ре-акција" ће се залагати за редефинисање постојећег система здравствене заштите, увођење лекарске коморе и кодекса у пракси, као и за брзину пружања здравствених услуга у зависности од стања сваког пацијента.

Председница удружења, иначе лаборант микробиолог са дугогодишњим радним искуством у аустријској болници, каже да у развијеним системима постоји процедура која се поштује и ако дође до грешке реч је о појединачној одговорности.

Према речима Јасмине Лехлајтнер од 7. јануара ове године, када је Удружење основано, велики број грађана се јавио за помоћ. Осим преко телефона (063/705-97-49) или путем и-мејла ([email protected]) заинтересованима се пружа могућност да дођу и у канцеларије удружења у МЗ Булбулдер у Београду.

Данијела Вукосављевић