Прво вакцинација па на Олимпијаду

Ових дана су се амерички центри за сузбијање и спречавање болести огласили поводом предстојећих летњих Олимпијских игара. Уз констатацију да је место догађања Лондон, а не неразвијени свет, ипак се упозорава на ризике које собом носи тако масовно окупљање.

Лекарима у САД се препоручује да, пре свега, провере вакцинални статус будућих путника и да размотре потребу давања три вакцине против седам или осам болести. Оправдање за заштиту поновљеном дозом комбиноване вакцине против малих богиња, заушака, рубеола и, евентуално, овчијих богиња види се у томе што ће Американци, у чијој су земљи те заразне болести врло ретке, долазити у додир са житељима делова света у којима су оне још увек честе. Грађани САД су, с малим изузецима, првобитну заштиту од њих добили још у детињству, али имунитет стечен вештачким путем временом слаби.

Без обзира на летњу сезону, вакцинација против грипа се препоручује свима који на тај начин нису заштићени током претходних годину дана, а вакцинација против тетануса, дифтерије и великог кашља уколико је од претходне примене те превентивне мере протекло више од 10 година.

Друга по редоследу група савета односи се на остварење здравствене заштите у Енглеској. Препоручује се памћење телефонског броја хитне помоћи (999) и уплата путног здравственог осигурања, док се за мање здравствене проблеме туристи упућују на апотеке.

Посебно се наглашава неопходност заборављања устаљених навика при преласку улице и њихова замена правилом: прво погледај десно, затим лево, па опет десно. Следе савети да се у маси буде опрезан, да се избегавају гужве, да се уоче излази за случај опасности и да се унапред уговори поступак у случају прекида контакта са сапутницима.

На крају се подсећа на важност придржавања здравих навика, попут везивања појаса у возилу, честог прања руку, заштите од сунца на отвореном простору и умереног пијења алкохола.

За човека с ових простора неке од предложених мера звуче нереално (мало који грађанин Србије ће се у Лондон упутити својим колима или рентирати возило по доласку, па да мисли на везивање појаса), а неке мало прихватљиво (на пример, наш свет се подвргава вакцинацији против грипа око 15 пута ређе од Американаца). Разумно је ипак мислити на могуће опасности.

Светска здравствена организација дефинише масовне скупове као догађаје током којих број учесника доводи расположиве ресурсе домаћина до крајњег напрезања. У квантитативном погледу, за доњу границу се некад узима број од само 1.000, а најчешће бар 25.000 људи. Највећа масовна окупљања, као што су хаџ (са преко два милиона ходочасника) или летње Олимпијске игре стога представљају организациони, безбедносни и посебно здравствени ризик планетарних размера.

У таквим околностима, највећи проблем за здравствену службу чине повреде, али су честа хитна стања везана за проблеме дисања, срчану слабост, топлотни удар и сунчаницу, злоупотребу дрога, укључујући тешка пијанства и наравно цревне болести. Интересантно је да се ни сваки стоти посетилац који је тражио лекарску помоћ на ранијим Олимпијским играма (Атланта, 1996, Сиднеј, 2000) није жалио на заразне болести, што никако не одражава њихову стварну учесталост. Крвава глава у тучи или губитак свести због предозирања чине да жртва буде одмах пренета у амбуланту, а пролив, као најчешћа зараза у тим околностима, обично је разлог да се остане у кући, тако да се и не евидентира.

Зависно од одредишта, тзв. путнички пролив погађа између 30 и 70 одсто туриста у међународном саобраћају. Ту много не помаже ни познато правило „скувај, ољушти или заборави”, па је потребан крајњи опрез. Наше традиционално потцењивање здравствених савета може да учини да, уместо на трибинама стадиона, посетилац време проведе у хотелу, шетајући између свог кревета и тоалета.

Наравно, упозорења имају смисла за љубитеље спорта, а психопате које се, попут шимпанза веру по огради и праве скандале, боље је да погоди срдобоља или слична мука него да брукају себе, ближње и своју земљу.

*Универзитетски професор