Простори заборављене стварности

Од специјалног извештача „Политике”

Лондон – Лондонски интернационални фестивал позоришта(ЛИФТ), један од најважнијих светских фестивала који представља ауторске, истраживачке сценске језике, ове године се одржава од 12. јуна до 15. јула, на различитим лондонским локацијама. Овај бијенални фестивал основан је почетком осамдесетих година и имао је крупан значај у обогаћивању енглеске театарске праксе, односно битно је утицао на продор иновативних сценских поетика. ЛИФТсе ове године остварује као део Параолимпијских активности, Културне олимпијаде, па је удружен са фестивалима Лондон 2012.и Светским фестивалом Шекспира, анеки од програма ова два фестивала се тренутно приказују у склопу ЛИФТ-а.

Светски фестивал Шекспира који је почео 23. априла, а трајаће до новембра, гигантски је догађај, остварује се у сарадњи са преко шездесет партнерских институција – део овог фестивала је био и наш „Хенри Шести”. У оквиру Светског фестивала Шекспира и ЛИФТ-а се у Лондону сада може видети представа „Ромео и Јулија у Багдаду” у извођењу Ирачке позоришне компаније, на арапском језику, уз енглеске титлове. Представа се игра на уметнички респектабилној сцени „Риверсајд студији”,која се налази у тихој улици лондонске општине Хемерсмит, сасвим близу обале Темзе. Радња је релоцирана у савремени Багдад, а тематски је концентрисана на проблеме задртих ограничења патријархалне свести, политичке манипулације религијом, као и крхкости љубави у зверињаку политички фабриковане мржње (редитељ представе и оснивач компаније је Монадхил Даод).

Музика се уживо изводи (бубњеви, чело, кларинет), глумци у више сцена певају традиционалне песме, у исто време и плешући, што Шекспирово дело још колоритније повезује са локалном традицијом. Представа је крцата комичким мотивима који су аутоиронични, имају субверзивна значења према медијским представама Ирака као извора тероризма, а битно проблематизују и деструктивност фанатичних струја ислама према којима се гради одлучан отпор. У том смислу, редитељ Даод је у програму навео цинизмом натопљену мисао која га је водила у стварању представе, део (замишљеног) обраћања исламским екстремистима: „Нама оставите живот. Ми вамапрепуштамо рај.”

Изван програма Светског фестивала Шекспира, али и даље у оквиру ЛИФТ-а, у четвртак је премијерно изведена представа „Пред твојим очима” веома значајне, мада код нас слабо познате, немачко-британске компаније „Gob Skvod” која већ дужи низ година експериментише са постдрамским изразом и ствара провокативне представе на пољу укрштања театра и нових технологија. Представа „Пред твојим очима”, изведена на сцени позоришта Јуникорн, такође близу обале Темзе, документаристичка је, игра је седам младих глумаца, од 8 до 14 година. Они су на сцени затворени у соби огледала, тако да не могу да виде гледаоце који их воајеристички посматрају. Структура извођења је изузетно сложена због комбиновања живе игре, њеног директног видео-преноса, као и раније снимљених видео-материјала, који се сви међусобно преплићу. Тим поступцима се дискретно проблематизује глобално медијско окружење, агресиван утицај ријалитителевизијских емисија на нашу свакодневицу, али и само позориште, његова супериорна непосредност у технолошки посредованом друштву. На плану примарног садржаја, ова фасцинантно искрена, духовита и аутентична представа поставља питања односа између младости и старости, продире у визије будућности и имагинарни простор смрти, буди сањиву носталгију и васкрсава сећања, а спретно се разрачунава и са друштвеним терором младошћу и опсесијама изгледом тела.

Конкретно и метафорички, актери представе „Пред твојим очима” заробљени су у свету огледала, без излаза, не скидају погледе са својих одраза, осуђени на животе који су се претворили у сопствене рефлексије, сенке, фантазме. У нашој глобалној нарцисистичкој култури, како ју је одредио Кристофер Лаш, живимо окружени огледалима у којима тражимо потврду постојања. Животи су нам постали нестварни, спектакли и театри сопства су заменили реалност. Копије су прегазиле своје оригинале, а њих се можда још можемо присетити кроз уметност, ово позориште које покушава да нас врати на простор заборављене стварности.

Ана Тасић