Прво шок, па добра вест

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Гледајући истовремено у четири екрана у просторији уз Овални кабинет, председник Обама је пребледео: иако је тон био искључен, на два је крупним словима исписивана хитна вест – Врховни суд оборио „индивидуални мандат”, главну одредбу Закона о здравственом осигурању.

То је значило велики политички пораз, узалудно потрошену готово целу прву годину мандата, колико је требало да закон о реформи здравствене заштите савлада отпор републиканске опозиције, па и дела демократа, у Конгресу.

Шок је међутим потрајао само неколико минута: у просторију је ушла председникова правна саветница са оба палца подигнута увис. На екранима је још била порука да је суд закон прогласио неуставним, док је она Обами објашњавала да је исход сасвим другачији: да је већином гласова (5:4) деветоро судија здравствену реформу оценило уставном.

Конфузија је неколико дугих минута трајала и у Конгресу. Неки од истакнутих републиканаца су пожурили да твитер-порукама разгласе како је „зазвонило звоно слободе” и да је пресуда против Обаминог закона „велика победа за слободу и Устав”.

После исправке Си-Ен-Ена, почео је обрнути процес. Конгресмени су избрисали своје „твитове”, Обама је загрлио сарадницу која је донела добру вест, а свугде је почело свестрано анализирање правних и политичких последица изузетно важног догађаја на политичкој сцени Америке.

Си-Ен-Ен се одмах извинио. „Жалимо зато што нисмо сачекали да чујемо цело и комплетно мишљење суда. Емитовали смо исправку у року од неколико минута и извињавамо се због грешке.”

Фокс, у власништву медијског тајкуна Руперта Мардока, телевизија која и не покушава да сакрије своје навијање за републиканце, сматрала је да извињење није потребно, јер су само јавили оно што су у том моменту чули у главној судиници Врховног суда.

А чули су да је неуставна одредба дела закона која обавезу куповине здравственог осигурања подводи под комерцијални однос, и то одмах јавили, не чекајући следеће објашњење: да је уставна ако се третира као порез, што значи да је и цео, 2.700 страна обиман Закон о заштити пацијената и приступачној нези, такозвани Обамакер, у складу са највишим правним документом САД. „Ми смо само јавили тренутни резултат”, објаснили су уредници Фокса.

Медијски експерти су такође били брзи у објашњавању ове грешке: она је по њима резултат жестоке конкуренције у борби за рејтинг (и доларе оглашивача). Превелика журба да се буде први (и због тога као извор потом навелико цитиран у другим медијима) прошле године је тако довела до тога да Национални јавни радио извести како је конгресменка Габријела Гифорд подлегла ранама задобијеним у атентату на митингу који је држала у Аризони (преживела је и мада јој је метак прошао кроз главу и успешно се опоравила), прерано преминулим је проглашен и чувени тренер америчког фудбала, а Си-Ен-Ену није заборављен ни гаф из 2009, када је јавио да је пуцано на обалску стражу реке Потомак у близини Беле куће – да би се испоставило да је реч била о вежби.

Лекција је, изјавио је уредник популарне вашингтонске радио станице, да је боље бити тачан него брз. „Нико се неће сећати ко је нешто јавио први, али сви ће памтити ко је погрешио”. „Оно што је важно су контекст, нијансе и тачност”, дао је прилог дебати Мајкл Норман, професор новинарства на Универзитету Њујорка. „У чему је смисао емитовати делимичну и нетачну вест у 10, уместо целе и тачне шест минута касније?”

М. Мишић