Станови углавном за гледање

Републички геодетски завод примио је лане 18.924 захтева за упис хипотеке, што је двоструко више него 2005. године (8.664 захтева). У Београду и Јагодини овај број је повећан чак пет пута у односу на 2005, а раст је забележен и у Новом Саду, Сомбору и Ужицу.

Повећано је интересовање и за промену власништва на непокретностима на основу купопродаје: прошле године примљена су чак 78.894 таква захтева, што је у поређењу са 2005. више за 10.787.

Иако овакви подаци указују на скок промета некретнина, у агенцијама кажу да "на терену" слика није тако ружичаста. Број уписа хипотека у ствари је тек "кап у мору" у односу на хиљаде оних који данас у Србији сањају кров над главом. Готово да су једногласне тврдње да је криза главно обележје тржишта непокретности у Београду, али и целој републици.

Потенцијални купци, кажу познаваоци прилика, тренутно више гледају него што купују, а многи су, очекујући боље услове, привремено стопирали потрагу за становима. Радије се, уз ризик, купују станови који ће се тек градити, а и даље су најтраженији они мањи, јефтинији. С друге стране, цене београдских некретнина су се мало мењале у прва два месеца, а слично је било и прошле године. Тачније, од децембра 2005. до данас станови су поскупели за око пет одсто, али то повећање није исто у свим деловима града. У Новом Београду се, тако, бележи повећање за скоро 17 одсто, док је цена станова у Раковици пала за седам одсто.

– Тренутно на тржишту посао купопродаје станова јењава. Пометњу је унела и прича о стамбеним кредитима. Честа је ситуација да потенцијални купац стана долази у агенцију са својом рачуницом. После доста мука нађе одговарајући стан, али, док он прикупља документацију за кредит, продавцу наиђе купац који одмах понуди "свеж" новац па онај први мора да крене у нову потрагу – кажу у компанији Олд ројал систем, која покрива више делатности у области некретнина.

"Круг двојке" у престоници је и даље најскупљи. Цена гарсоњера и једнособних станова овде је између 1.500 и 2.000 евра за квадрат, а једноипособних и двособних станова од 1.350 до 1.900 евра по квадратном метру. Следи, такође традиционално скуп, Врачар са 1.450 до 1.950 евра по квадрату за мале станове, потом Палилула са ценом 1.200-1.800 евра за квадрат гарсоњере и једнособног стана. На следећем месту је Нови Београд где је цена малих станова 1.250-1.900 евра, једноипособних, двособних и двоипособних 1.100 до 1.700 евра, док су цене за веће станове за нијансу повољније, а иза су Раковица, Савски венац, Чукарица, Вождовац, Земун – са распоном цена за мале станове од 1.100 до 1.500 евра по квадрату, и од 1.050 до 1.450 евра за веће стамбене јединице. Приградска насеља су најповољнија (700-1.000 евра за гарсоњере и једнособне, и 650 до 950 евра за веће станове).

За тренутну стагнацију у купопродаји некретнина криво је, кажу познаваоци, више фактора.

– Нема довољно новца који би се улагао у некретнине, грађани су осиромашени, а ретко ко је кредитно способан, бар по садашњим правилима банака. Због тога, и због још много разлога, најактуелнији су мали станови, тражња је већа од понуде. Тражени су и екстра велики станови и, наравно, куће за рушење и плацеви за градњу. Купопродаја кућа је, опет, прича за себе: купци немају довољно новца ни за добре куће, које се обично нуде, ни да купе лошу кућу са плацем и на њему направе нову. Једино елитна насеља, као што су Сењак, Дедиње или Топчидер, имају извесну тражњу. У другим деловима града траже се само плацеви на којима може да се гради стамбена зграда – додају у Олд ројал систему.

Ове податке потврђује и општи утисак који се намеће дуж београдских улица: на сваком кораку се нешто гради, а скоро да нема улице у којој се не руше старе кућице и на њиховом месту ничу вишеспратнице. На тржишту некретнина најчешће се будући станови нуде на продају док су још у папирима или у току градње. То, изгледа, свима више одговора: продавцу јер добија свеж новац за текуће трошкове и наставак градње, а купцима јер добијају стан 10-20 одсто испод цене која би била када се градња заврши. Али, такав посао доноси одређени ризик, пре свега за оног ко даје новац. Поставља се питање да ли ће све бити завршено у року, да ли ће степен обраде бити онакав какав је договорен, као и квалитет градње. Постоје, наравно, и одређене гаранције које се у тренутку купопродаје успостављају између продавца и купца, али је, ако дође до нежељене обуставе градње, одштета тешко наплатива. Зато је, саветују стручњаци, изузетно важно добро се распитати и проверити са ким се склапа овај у нашим условима ипак помало ризичан посао.