Краљ азијских снежних висова

У снежним планинама централне Азије живи једна од најлепших мачака на свету - снежни леопард. Иако се убраја у групу великих мачака, мањи је од својих рођака. Одрасли мужјаци тешки су свега педесетак килограма, а женке мање од 40. Од других врста леопарда разликује се по светлијим шарама и веома дугачком репу. Светло крзно помаже му да буде готово неприметан док лови, пошто је његова животна средина већи део године под снежним покривачем. Да се не би клизао при трчању, доњи део шапа му је потпуно прекривен длаком. Дуги реп са густим крзном служи му као шал који обмотава око тела и главе у хладним данима.

Снежни леопард обично лови у зору или у сумрак, најчешће сам, осим када је реч о женки која трага за храном за своје младунце. Жртву чека у заседи или јој се тихо прикрада, а када му није даља од петнаестак метара, изненади је и задави. Често се служи и лукавством: напада животиње које су исцрпљене после сеобе у топлије крајеве. Његова омиљена храна су различите врсте дивљих коза и оваца, кунићи, мањи јакови, мрмоти, а када је зима оштра и глад велика, залази и на имања азијских сточара. Напада и животиње које су чак три пута крупније од њега.

Пошто хладна клима успорава кварење меса, снежни леопард се својим уловом храни и по десетак дана. Као и друге велике мачке, природа га је обдарила телом које је савршено за лов: има канџе, груб језик којим уклања крзно и кожу са своје ловине, одличан вид и опуштену кожу на трбуху, како би ублажио бол ако жртва у самоодбрани покуша да га удари у стомак.

Током летњих месеци снежни леопард живи на ливадама које се простиру на надморској висини од 2.700 до 6.000 метара, а зими силази на висину од 1.500 метара, на којој је дубина снега мања, а ветрови слабији. Често се може видети и на ободима густих шума, а склониште од зиме понекад тражи и у пећинама.