Пола века Дана малине

Ваљево – Једна од најпрофитабилнијих српских воћки – малина, култивисано је почела да се гаји у ваљевском крају још пре више од сто година, међу првима у ондашњој Југославији. О томе сведоче бројни записи и документи, док је јединствен сведок и привредно-туристичка манифестација Дан малине, која се у част ове воћке приређује равно пола века. У Бранковини поред Ваљева, где је одржана прва, јуче је организована и јубиларна 50. манифестација.

Ни тропске врућине, захуктала берба као и незадовољство због ниских откупних цена нису спречили малинаре ваљевског краја да на кратко обуставе бербу и искажу почаст овој воћки. Иначе, у овом крају под малињацима је око 5.000 хектара и од црвених плодова многа домаћинства су саградила нове куће, ишколовала децу а немали број променио начин живота. У последње време, док се могу чути разни коментари о невеселој судбини ове воћке, храбри податак да се њеном производњом бави све већи број младих људи. У овој посао улазе озбиљно и с намером да прате светске трендове. Међу педесетак оних који су дошли на јучерашњу манифестацију био је и Милош Ђекић из Рађевог Села код Ваљева, који је још пре две године малињак од једног хектара прекрио заштитном мрежом. То практично значи да више не гледа у небо и не страхује од града, провале облака или претераног сунца.

– Постављање мреже већ се исплаћује, јер је прошле године у два наврата било града а у овој обилних киша, чији је утицај ова врста заштите значајно смањила. Такође је битна и заштита од сунца, односно топлоте која, када пређе 30 степени, представља велику опасност за малину. Ја ћу ове године имати принос од 10.000 килограма плодова доброг квалитета сорте „микер” који ми откупљују продавци са Кванташа у Београду по цени од 140 динара. Практично цео род ми је унапред купљен тако да ћу наредне године површину под малином повећати за још један хектар – каже овај амбициозни произвођач из Ваљева.

Милорад Божић из села Миличинице и ове године је донео своје плодове на оцењивање, али и да подржи јубиларни Дан малине. Каже да је ова манифестација лепа промоција ове воћке и да подстиче младе да се баве малинарењем. Једино каже да га не питамо за цену, којом није задовољан ни ове године, и поред тога што је са почетних 80 достигла 105 до 120 динара за килограм првог квалитета. Истог мишљења је и Боривоје Петровић из Горње Буковице, који има малињак од хектар површине. За цео малињак обезбедио је наводњавање кап-по-кап. Он има, каже, среће што не мора да плаћа наднице берачима, већ то и даље раде чланови породице, па управо тако и зарађује.

Хектар малине има и млађани Бранко Симанић из села Лопатња из општине Осечина. Он вели да је после основне школе решио да остане на очевини и у потпуности се посветио воћарској производњи. Ни он није задовољан откупном ценом од 110 динара, али није ни разочаран. На јубиларној манифестацији појавили су се малинари из чак три новоосноване и регистроване пољопривредне задруге које је објединила производња воћа. Организатори Дана малине – Туристичка организација, Регионална комора, Град Ваљево и Завод за унапређење пољопривредне производње – прогласили су најуспешније произвођаче. За највећег робног произвођача проглашен је Милорад Ранковић из села Доњих Лесковица, највећи принос имао је Милош Ђекић из Ваљева, а најуређенији малињак Драгослав Старчевић из села Суводања. На пратећој трибини, односно предавању о производњи ове воћке, чуло се неколико егзактних података међу којима и онај да у Србији под малином има 13,5 хиљада хектара, са којих је у прошлој години убрано 83.600 тона црвених плодова, а у овој ће, процене су, род бити мањи за 30 одсто. И поред доста оштре конкуренције на светској пијаци, стручњаци су поручили овдашњим воћарима да не посустају, јер је малина изузетно цењена воћка и одавно има статус воћа и лека. Када је реч о сорти „виламет”, о њеним лековитом својствима више знају странци него домаћи произвођачи. Са друге стране један институт у Америци утврдио је да свемир, односно васељена има мирис који неодољиво подсећа на мирис малине.