Ахтисари тражи нови Минхен

Специјално за "Политику"

Праг, 22. фебруара – "Фински преговарач Ахтисари тражи да међународна заједница убеди Србију да се у интересу некаквих виших циљева мира и стабилности на Балкану одрекне Косова. Преведено с дипломатског језика на разумљиви чешки то звучи овако: Ахтисари тражи по питању Косова нови Минхен. Године 1938. су западне силе принудиле Чехословачку да се у интересу "очувања мира" одрекне дела своје територије."

То пише у данашњем броју "Права" угледни чешки историчар Јан Рихлик, истичући да су паралеле између чешко-немачког спора око судетске области и српско-албанског спора око Косова очевидне. "Нико не спори да већину становништва Косова данас чине етнички Албанци, као што су у судетској области већину чинили Немци. Али, Немце нико 1918. после стварања Чехословачке није отерао из те области (сасвим је други случај 1945) док је 1999. изгон Срба с Косова добио масовне размере и довршен у фактички осамостаљеном Косову", додаје он.

Етнички односи у чешкој пограничној области према Немачкој и на Косову и нису толико важни као историјске везе. Нико не може оспорити да је Косово било саставни део средњовековне српске државе и да је од пораза Турске у балканском рату 1912. непрестано саставни део Србије, као што су и такозвани Судети били саставни део земаља чешке круне. Једини изузетак је Други светски рат када су Судети постали део велике Немачке, а Косово велике Албаније. Али, још током Првог рата савезници, као што нису признали поделу Чехословачке тако нису признали ни разбијање Југославије па зато, подсећа овај историчар, правно измене граница нису имале никакав значај.

Рихлик не негира да је Милошевићев режим учинио 1998-1999. велике неправде према албанским житељима Косова, али додаје да то не значи да због тога треба да буде кажњена садашња демократска влада и сви Срби на Косову. "Косово за Србе значи исто као за Чехе планине уз границу, које схватамо као недељиви део наше прошлости. Ниједна влада у Београду зато добровољно не прихвата Ахтисаријев план и из унутрашњополитичких разлога не може га прихватити. Разуме се, могуће је концентрисаним притиском Београд принудити да "добровољно уступи" Косово, али тако нешто ће широки слојеви српског народа схватити као диктат".

Он затим подсећа да је међународна заједница приликом нестанка Југославије прихватила разуман принцип да границе нових држава буду границе бивших република и то без обзира на етнички састав становништва. Сада се први пут тај принцип крши. Запад се заклиње да тиме неће начинити преседан за захтеве других мањина. "Ако сам добро разумео, убудуће треба становништво земљине кугле да буде подељено на два дела – на косовске Албанце, који имају право на отцепљење своје етничке територије, и остале народне и етничке групе који то право неће имати. Такав је приступ, међутим, прихватљив само за Албанце и зато не може никада важити. Преседан ће без сумње настати и на том основу биће тешко бранити Србима да се одвоје од Босне и Херцеговине."

"Ахтисаријев план је мртворођено дете. Србима и Србији практично ништа не омогућује и није зато никакав компромис. Биће то нови Минхен, овог пута у Србији. И као што није Европи донео мир диктат у Минхену 1938, тако јој неће донети мир ни диктат из Беча 2007", закључује се у коментару овог историчара.