Крај афере „Панцир” у четвртак

Износећи завршне речи поводом оптужби да је као министар одбране злоупотребио службени положај приликом набавке војне опреме од предузећа „Производња Миле Драгић”, Првослав Давинић рекао је јуче да није доказана ниједна тврдња Вишег јавног тужилаштва. Некадашњи министар одбране рекао је и да, уколико неко треба да одговара, то треба да буде он с обзиром на то да се налазио на челу Министарства.

– Све су радили по мом налогу и ако уопште има нечије одговорности у вези са овом ствари, онда је она моја. Осим у суду, судило ми се и у медијима, и то на основу оптужби тадашњег министра финансија Млађана Динкића – рекао је Давинић.

У паузи изношења завршних речи, некадашњи министар одбране је рекао да је поступак против њега покренут јер је дошао у сукоб с тадашњим министром финансија Србије Млађаном Динкићем у вези са пословањем Министарства одбране СЦГ.

– Динкић је желео да на место заменика министра одбране постави свог човека који би контролисао материјално финансијско пословање министарства, нарочито од продаје вишкова војне имовине – непокретности. То није било у складу са Уставном повељом и са ставом Врховног савета одбране, који је сматрао да министар финансија Србије не треба да има доминантну улогу о питању функционисања Министарства одбране СЦГ – рекао је Давинић.

Његов адвокат Драган Пашић нагласио је да су наводи оптужнице, којом се Давинићу на терет ставља искоришћавање службеног положаја, у колизији са доказима изведеним на суђењу. Бранилац је навео и да из одлуке Савета министара државне заједнице Србија и Црна Гора од 22. августа 2005. године, коју је потписао Светозар Маровић, произлази да је Давинић имао овлашћења за закључивања посла који је предмет кривичног поступка који је вођен.

–  Дописом секретара Министарства одбране од 17. јануара 2005. године, који је упућен свим организационим јединицама, укључујући и кабинет начелника Генералштаба, јасно је да је поступак набавке војне опреме инициран осам месеци пре доношења коначне одлуке. Нетачно је и да су количина опреме и њена вредност били у нескладу са потребама војске и финансијским могућностима државе – рекао је Пашић.

Давинићев адвокат је нагласио да је покретање поступка против његовог брањеника уследило пошто му он није дозволио да се меша у унутрашњу организацију Министарства одбране.

– Кривични поступак против окривљених води се већ седам година. С обзиром на то да су оборене све тврдње тужилаштва, предлажем суду да се окривљени ослободе оптужби – рекао је на крају адвокат Пашић.

Другооптужени Милун Кокановић, који је у време спорне набавке војне опреме био начелник Сектора за материјалне ресурсе МО, рекао је да поменути посао није био у његовој надлежности и да је „када се све то дешавало био на лечењу у Мељинама”.

– Пре афере „Панцир” био сам изложен притисцима моћника из ДБ и неких људи из ВБА и БИА. Од мене је тада тражено да се набавке врше од тачно одређених људи и за тачно утврђену суму. На пример, тражено је да се гориво набавља од фирме која се тим никада није бавила – рекао је Кокановић.

Оптужени се терете да су, закључивањем спорних уговора, прибавили корист предузећу „Миле Драгић” тако што су са њим склопили посао вредан око 76 милиона евра, који није био у интересу ДЗ СЦГ и без икаквих консултација и обавештења начелника ГШ.

Изрицање пресуде заказано је за четвртак.

----------------------------------------------

Шта пише у поверљивим војним документима

Како „Политика“ сазнаје, током дела главног претреса који је одлуком судског већа био затворен за јавност, бивши министар одбране доставио је суду поверљива војна документа о спорној набавци војне опреме. Међу поменутим документима који су предати суду, како сазнајемо, јесте и допис генерал-пуковника Миломира Миладиновића, заменика начелника ГШ ВСЦГ за Копнену војску, који је он 8. октобра 2004. године упутио Сектору за материјалне ресурсе. У том документу наводи се да постоји сагласност за „реализацију презентације производа предузећа „Милета Драгића“ у вези са опремањем војника, возила и објеката с обзиром на то „да је Војска учествовала у њиховом развоју и испитивању њихових карактеристика“. У овом документу не само да се подржава набавка, већ се и прецизира да је реч о 40.000 шлемова и око 22.000 панцира.

– Међу документима које је одбрана предочила суду налази се и допис генерал-мајора Бранислава Лукића, начелника Управе пешадије, од 21. јануара 2005. године, упућен сектору Копнене војске. У њему пише да укупна финансијска средства, за приоритетну опремање наоружањем и војном опремом, износе 1.714.340.000 динара. У документу је још наведено да је стање НВО „потпуно критично и износи од 0 до 40 одсто следујућих количина“ – наводи „Политикин“ саговорник.

Списима предмета придодати су и дописи вицеадмирала Михаила Жарковића, заменика начелника ГШ ВСЦГ, у којима се наводи да је Савет за НВО, на седници одржаној 11. априла 2005. године закључио да је концепт опремања, у замену за некретнине, један од могућих начина опремања у складу са планом реформи ВСЦГ и да је сагласно са таквим концептом опремања.

Међу документима су и допис Љубише Диковића, тадашњег помоћника начелника ГШ ВСЦГ за Копнену војску, од 12. јула 2005. године у којем су таксативно наведена најзначајнија средства неопходна за опремање јединица Копнене војске, а која се производе у предузећу „Производња Миле Драгић”.

– Судском већу достављен је и закључак Владе Србије од 25. новембра 2004. године којим се Првослав Давинић, као министар војске, овлашћује да располаже средствима добијеним продајом вишкова војне имовине. Такође, достављен је молба коју је Давинић упутио Динкићу, тадашњем министру финансија, да „личним ауторитетом, а у складу са његовим надлежностима, подржи План приоритетног опремања ВСЦГ средствима наоружања и војне опреме у 2005. и 2006. години, као и план опремања за период од 2006. до 2010. године. На послетку, суду је достављена и одлука Савета министра државне заједнице од 22. августа 2005. године о набавци војне опреме од „Производње Миле Драгић“ – наводи „Политикин“ саговорник.