Каракашевић прижељкује Кинеза у осмини финала

Некад је био чудо од детета, данас је чудо од ветерана. Александар Каракашевић у 37. години (рођен је 9. децембра 1975) припрема се за четврто учешће на олимпијским играма. Олимпијске квалификације пребродио је трећи пут без проблема, одлично игра целе сезоне и никад досад није боље стајао на светској ранг листи. У мају био је 40. а на том месту, од 2001. када је уведен овај начин рангирања, био је још само 2006.

Александар Каракашевић важи за сјајног дубл играча, уосталом са Слободаном Грујићем био је и први на светској ранг листи и веома близу борби за олимпијску медаљу. Било је то у Атини 2004.

– Никад се у животу нисам толико спремао баш за тај дубл, као да сам знао да ћу играти против Хонконжана Ко Лаи Чака и Ли Чинга у четвртфиналу, а све, буквално све, се преломило на једном безвезном поену који је требало да освојимо. Због њега нисмо ушли у полуфинале са Русима Мазуновим и Смирновим које би сигурно победили и играли за златну медаљу са Кинезима Чен Ћијем и Ма Лином. Не кажем да би и њих победили, али олимпијска медаља је олимпијска медаља – присећа се освајач многих медаља у игри мушких и мешовитих парова.

Ипак, сматра, да је права прилика за олимпијски трофеј у дублу била у Сиднеју 2000:

– Штета је што Боба Грујић и ја нисмо играли дубл у Сиднеју. Не кажем да није требало да у Сиднеј путује Лупи (Илија Лупулеску), јер он је светска стонотениска величина, али Боба и ја смо те и следеће године играли најбољи дубл у каријери. Били смо број 1 на свету, освојили смо све про-турове и играли у финалу про-тура. Мислим да би имали велику шансу за медаљу, јер је конкуренција била слабија него у Атини.

Испоставило се да је Атина била последња шанса за медаљу у дублу, јер у Пекингу 2008. Каракашевић је био једини представник нашег стоног тениса па није играо дубл, а са програма Игара у Лондону избачени су мушки и женски дублови.

– Укинули су нам дублове. Тенисерима су увели и микс, а нама укинули дублове и увели екипно такмичење. То не могу да разумем – жали се Каракашевић.

Готово две деценије Каракашевић игра за репрезентацију све екипне мечеве, иако је знао да каже , што у шали што у збиљи, да су његови наступи у синглу и дубловима често испаштали због напорних екипних мечева у којима није могло да се дође до европских медаља. Уочи Игара у Лондону ситуација је сасвим другачија.

– Само један поен нам је фалио да у Лондону играмо на првом екипном олимпијском такмичењу. Толико је је требало Жолту Петеу на квалификацијама да нам донесе екипно учешће, а на Олимпијским играма све би било могуће, јер Марко Јевтовић може да заигра тако да победи сваког, Пете такође, а уз то одговара нам систем игре са дублом, јер имамо два врхунска дубла. Жао ми је и што Марко и ја не можемо да играмо дубл, јер овај систем са по једним паром из сваке земље значи да игра само један кинески дубл, а за Немце можда не би играли Бол и Зус... Све дуге дублове можемо да победимо – уверен је наш најбољи стонотенисер.

Дакле, Александар Каракашевић, као и Марко Јевтовић, у Лондону имаће само једну шансу – сингл. Не, нашег репрезентативца не би требало олако отписивати, уосталом у октобру прошле године освојио је бронзану медаљу у синглу на Европском првенству и то је прва медаља у појединачној конкуренцији на континенталним шампионатима стонотенисера из Србије још од 1972!

– Па да, сингл ми је једина шанса за олимпијску медаљу. Скинуо сам три киле и још треба да скинем три-четири да дођем на своје 83-84. То је за мене и моје године супер. Много је битно да одрадим добро припреме у Грчкој на којима ће бити Грци, Египћани и Румун Кришан (они су добар састав за тренинге), као и последњих осам дана у Србији. Наравно важан је и добар жреб, али волео бих да уђем међу 16 најбољих и да се онда састанем са једним од та два Кинеза, јер би ми победа отворила пут ка врху. Јесу они страшни, али будимо реални – Европа је слаба. Уосталом, нико од ових кинеских играча није био и светски и олимпијски шампион, а све смо их табали – не мислим само ми, већ првих 30 у Европи...

Каракашевић је одувек волео да игра велике мечеве, највише су га инспирисала највећа имена, а ако неко мисли да је 36 година превише за врхунски стони тенис наш олимпијац може да га разувери у Лондону, као што је њега пре четири године у Пекингу разуверио Швеђанин Јерген Персон. Имао је 42 године и елиминисао га је у другој рунди олимпијског турнира и стигао до борбе за бронзу са Ванг Личином...

----------------------------------------------

Кобни шведски ветерани

Каракашевић је на олимпијској сцени дебитовао као 21-годишњак у Атланти у синглу и са победом и два пораза (један од Ју Нам Гјуа, првог олимпијског шампиона у стоном тенису из 1988) завршио такмичење у групи и пласирао се од 33. до 49. места.

У Атини 2004. у трећем колу сингла зауставио га је Швеђанин Јан Ове Валднер, један од најбољих стонотенисера свих времена, олимпијски шампион из Барселоне 1992. и вицешампион из Сиднеја 2000, али и он је тада био старији него што је Каракашевић сада. Имао је 39. година, а и он је као и његов земљак Персон у Пекингу поклекао тек у борби за бронзу, и он од Ванг Лићина... А Каракашевић се нашао на деоби од 17. до 32. места.

У дублу са Слободаном Грујићем Каракашевића су у четвртфиналу зауставили Хонконжани Ко и Ли и на крају освојили сребро. Наш дубл поделио је од 5. до 8. места и то је засад најбољи Каракашевићев пласман на олимпијским играма, пошто је у Пекингу после пораза од Персона поделио од 33. до 49. места.