Блер изненадио САД

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 22. фебруара – Да ли је британски премијер Тони Блер направио обрт и, од главног савезника Џорџа Буша у стратешким маршевима, постао његов "камен спотицања", питање је које продубљује поделе у Вашингтону. Упркос напорима вашингтонске администрације да лондонску најаву постепеног повлачења трупа из Ирака представи као "договорени потез", овдашња шира политичка јавност је махом доживљава као – "нови, јак доказ неуспеха ратне стратегије Беле куће".

Британски корак назад изненадио је све у престоници САД осим Буша који каже да га је Блер претходно обавестио о свом науму, констатује "Вашингтон пост" у данашњој ударној сторији. Неочекивана сензација се види у једноставној чињеници: главни савезник смањује своје трупе у тренутку кад шеф Беле куће шаље додатних 21.500 војника на исти, ирачки, фронт.

Администрација се труди да прикаже како није дошло до разлаза у инвазионој коалицији, нити да савез функционише по принципу "ко у клин ко у плочу". Наводно су у складу америчка појачања и британско повлачење. Јер Американцима се проблеми у Багдаду и Анбару повећавају, а Британцима смањују пошто у њиховој зони, на југу, нема сунитске побуне нити диверзија, па онда могу да одговорност пребацују са себе на локалне органе.

Покушај власти да повлачење Британаца представи као "добру вест" личи на лош трик, каже републикански сенатор Арлен Спектер. То је, заправо, лоша вест по Буша, додају и други истакнути чланови председникове Републиканске партије. Америчку јавност сигурно "збуњује" околност да  главни савезник повлачи трупе док их наш председник повећава, оценио је сенатор Џон Ворнер, један од републиканских ауторитета за војна питања.

Белој кући опозиционе демократе, које од Нове године имају превласт у парламенту, најаву Британаца, као и Данаца, узимају као нови доказ да се "урушава Бушова међународна коалиција и да су САД све усамљеније на поразном курсу". Демократе се противе председниковом плану за слање појачања у Ирак и траже да се тамо постепено смањују америчке снаге.

Потпредседник Ричард Чејни се, из Јапана, где се затекао, потрудио да потврди непоколебљивост администрације. Опозицију је оптужио да "повлађује стратегији Ал Каиде чији је циљ да сломи вољу америчког народа". Поименце је у том смислу прозвао и председавајућу Представничког дома Ненси Пелоси која је протестовала због "омаловажавања њеног патриотизма" и затражила да се Буш огради од  Чејнијеве опаске…

Републиканци осећају, пак, да их је Блеров искорак – "преградио". Подрио је наше напоре да спречимо ограничавање Бушових ратних надлежности, жали се конгресмен Реј Лахуд. Републиканци су успели да блокирају резолуцију неслагања с председниковим планом, али демократе не одустају и најављују да неће изгласати финансијску потпору слању војног појачања.

Британска објава дошла је у "врло несрећном тренутку" по овдашњу администрацију, сматра Најл Гардинер из Фондације Херитиџ. Послужиће, додаје, за "политички фудбал између присталица и противника председниковог плана".

Лондон је добро урадио – оцењује републикански конгресмен Вејн Гилкрест. Ирачанима је тако "дао јак сигнал да он није окупациона снага и да они сами треба да нађу решење за њихове секташке размирице".

Остало је неразјашњено – зашто успешни Британци нису прераспоређени тако да помогну Американцима. Портпарол Беле куће Тони Сноу каже да "овде није разматрана могућност да се то затражи".

М. Пантелић