Ко ће славити 26. фебруара

Изрицање пресуде Међународног суда правде у спору за геноцид, који је Босна и Херцеговина покренула против Србије и Црне Горе, у Београду, Сарајеву и Бањалуци ишчекује се са веома различитим осећањима. Босанска и барем две телевизије из Србије (РТС и Б92) директно ће из Хага 26. фебруара преносити када Розалин Хигинс, председница суда у Хагу, јавно саопшти пресуду. Уколико се обистине спекулације да ће СЦГ бити проглашена одговорном за неизручивање починилаца злочина у Сребреници, Сарајеву ће се чинити да то није довољно оштра формулација будући да је у тужби правни тим БиХ тврдио да је Београд планирао, организовао и извршио геноцид по целој БиХ, а затим и да је био саучесник босанских Срба и да их није казнио после извршења злочина. Заступник БиХ Сакиб Софтић јуче у сарајевском "Дневном авазу" уверавао је грађане БиХ да је успео да докаже такву оптужницу, а тврдњу је "поткрепио" постојањем правоснажне пресуде за геноцид коју је Хашки трибунал изрекао Радиславу Крстићу.

Са друге стране, правни тим СЦГ даје изјаве из којих се да закључити да ће успехом сматрати сваку пресуду у којој СЦГ не буде директно осуђена за геноцидну намеру. Шеф тима др Радослав Стојановић каже да је слабост позиције Београда што Трибуналу није изручен Ратко Младић. "Бојим се да ће то бити наведено у пресуди као одговорност Србије, али у том случају бих сматрао да смо добили спор, јер циљ нам је био да се не донесе одлука којом се Србија чини одговорном за учињени геноцид, а не кажњавање, што би значило да Србија није учинила геноцид, али је крива, зато што није судила онима који су оптужени да су га чинили", прецизирао је Стојановић.

"Задовољство" оваквом пресудом обележиће се, како сазнајемо, прославом која се спрема у амбасади Србије у Хагу (професор Стојановић је, иначе, амбасадор Србије у Холандији). Ових дана је, међутим, процурила информација која указује на заоштрен однос који је Међународни суд правде заузео према Србији после цурења информација у нашој штампи о томе како је Београд, наводно, победио у спору у Хагу. Наиме, како "Политика" сазнаје, на прослави Дана државности Србије 15. фебруара уприличеној у нашој амбасади, није се појавио нико од представника Међународног суда правде. Неки су то протумачили малтене као дипломатски инцидент.

Уредник Српске правне ревије Владимир Тодорић сматра да исход који очекујемо (одговорност за непроцесуирање починилаца) не даје много повода за славље. "Видећемо како ће се овде тумачити таква пресуда. Она би могла да се се разуме као "добро смо прошли", али то би била брука ".

Ипак, било каква пресуда против Србије, независно од степена одговорности који би јој био одређен, биће поражавајућа за Републику Српску. Иако није била учесник у спору, Бањалука ће бити прворазредни морални губитник ако Београд буде на било који начин осуђен због кршења Конвенције о геноциду. Самим тим ће закључак бити да је геноцида било, и да су га извршили Срби из Републике Српске. Такав исход ојачао би оне снаге у БиХ које од настанка Републике Српске тврде да је реч о геноцидној творевини.

Председник Републике Српске Милан Јелић ових дана је поновио да у подношењу те тужбе нису учествовали сви чланови Председништва БиХ, да је рађена у строгој тајности и да су је радили појединци. "Све изузев одбацивања те тужбе, или одлуке која неће имати утицај, односно која неће допринети даљем раздору и која неће терати Републику Српску из БиХ, има смисла", каже Јелић.

Чињеница је да у Босни не само да није дошло до правог помирења, (иако се у миру живи од Дејтонског споразума), него су у јавном говору редовне примесе говора мржње. У најтиражнијем "Дневном авазу" Србију називају "џелатом са Балкана", док готово да не прође дан да се не пише о великосрпском национализму којим су "систематски тровани млади Срби у Републици Српској".

У овом листу се упозорава да Босна и Херцеговина "ни по коју цену не сме одустати од тужбе против Србије и Црне Горе за агресију нити пристати на било какве нагодбе у вези с тим што би уједно значило и продају успомене на 200 хиљада жртава Милошевића, Шешеља и њихових брадатих следбеника".

Сакиб Софтић ипак тврди да је једини циљ босанског спора "помирење народа у Србији и Босни и Херцеговини". Он тврди да тужба није усмерена против српског народа, него против држава као правних лица. "Треба бити јасно да се за почињени геноцид не криви српски народ, већ државни и војни врх СРЈ", изјавио је Софтић. Он ипак признаје да би последице позитивне пресуде у корист БиХ покосиле све грађане Србије, без обзира на њихову националну припадност, "исто као што би таква пресуда ишла у прилог свим грађанима БиХ, без обзира на њихову националну припадност, ма колико то изгледало апсурдно, немогуће је другачије поставити ствари".