Цео разред стао у књигу

Чачак – Сви ученици IV/1 Основне школе „Филип Филиповић” у Чачку ономад су, уз ђачке књижице, на поклон добили и једну књигу коју ће, ако буду мудри, довека држати при руци као драг подсетник на безбрижно доба. Јер, то је збирка најлепших дана у животима ових малишана рођених на самом почетку 21. века, коју је четири године приљежно прикупљала њихова учитељица мр Мирјана Чутовић (40).

Она је на крају управо окончане школске године штампала књигу под називом „Наша ризница”, сместивши између корица, на 117 страница, дечје литерарне саставе и цртеже, заједничке фотографије из школе и са излета, и све друго што их сећањем веже на четири минула лета.

– Ризница је вредно дело ученика нашег одељења, бележи најлепше тренутке протеклих ђачких дана и чува их од заборава. Деца ће брзо разумети, ако већ нису, због чега је Молијер написао да „зрнца песка чине планине, тренуци чине године, а ситнице цео живот” – каже Мирјана Чутовић за „Политику”.

Свих 18 ученика овог одељења добило је по једну страницу у књизи за своје портрете које је, с несвакидашњим даром за цртање ликова, начинила њихова другарица из разреда Анђела Турудић, не заборавивши ни учитељицу. Даље се, рецимо, нижу ђачки радови из писмених задатака о драгим особама.

Филип је написао да је то његова мама јер је „лепа, елегантна и најбоља мама на свету и веома смирена жена, иако се понекад наљути кад направим неки несташлук”. Милица воли да иде у Гучу и ноћи код своје сестре Саре, док је Тијана поносна на свог тату, и нада се да ће и он „некада бити поносан на своју ћерку”. Ђорђе је на писменом овако приказао своју сестрицу Дуњу која има 21 месец: „Кад је мама описује, каже Дуњиште. Жели да дочара како је она спретна, радознала а помало и безобразна. Хоће да је носим на леђима и онда каже ’кон’, ’кон’”. Филип је другар са својим оцем: „Воли да носи фармерке, кошуљу и ципеле, стално помаже другима. Кад ми нешто затреба ја се обратим њему и увек ми помогне.”

Школовање, дабоме, не иде без песмица, ту су и резултати ђачких такмичења и најбољи радови на тему духовитог маркетинга. За ту прилику, Марта је овако хвалила слатко млеко: „Драги купци, свратите код нас да купите спас. Има 192,35 одсто масти а још више сласти. Кад попијете чашу, попићете ви и флашу. Моја чукунбаба га прави и сваке године слави. Дођите код нас, у кућу, за спас!”

Учитељица подсећа да је „детињство најлепше раздобље живота и уједно најдражи свет којег целог века у срцу носимо”, и у књизи поручује својим дојакошњим ђацима:

„Од првог школског дана спремали сте се за самосталан живот и самосталну личност. У школи сте научили да читате, пишете и рачунате, али и стекли и развили и друге вредности. Уживајте у делићу наше маштовитости, у дружењу које је оставило трага у нашим срцима, у годинама које су прохујале поред нас, јер сваки дечји рад делић је опште, вечне лепоте.”

Знајући да ће когод заискати примерак више, учитељица је штампала 40 књига о школовању IV/1. Али ни то не бејаше довољно, па мора да доштампа још 20 примерака за ђачке баке и тетке које је, баш као и своје бивше ученике, освојила овим поклоном у који је уложила много свог времена и труда, и сама платила штампу.