Низ опасних веза

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, јануара– У шпиц разговора по вашингтонској чаршији изненада је избио досад непознати тинејџер Дејв Кори (17). Више се овде, а кажу и по алтернативном свету, тренутно прича о њему него о активностима шефа Беле куће Џорџа Буша.

Дотични средњошколац из вирџинијског предграђа престонице изазвао је буру на окружном, националном и глобалном блогу, која је обновила полемике о границама јавног и приватног. Прича ће, додуше, многима личити на примену изреке „од комарца магарца”, али…

Све је почело – прошлонедељном мећавом. Овде је обичај да се већ при најави снега наложи затварање државних установа (првенствено да би се осигуравајућа друштва поштедела великих трошкова због претпостављених судара на коловозима и падања по тротоарима), па се дечко зачудио што нико не проглашава обуставу наставе. С мобилног је позвао Дина Тистата, шефа обласне службе, па кад га није добио на послу окренуо је његов кућни број на коме је, приложивши своје име и адресу, поставио питање – зашто није објавио прекид часова иако је наступила „непогода”.

„Сукоб генерација”

Цела ствар би вероватно брзо прошла, као и вејавица, да се радозналом ученику није јавила Тистатова супруга Кенди и на мобилном му оставила поруку у коме га је нагрдила што јој је повредио приватност, кућни мир. Њену снимљену изјаву Кори је проследио моћним интернетским мрежама Фејсбук и Јутјуб. Стотине њихових корисника се муњевито јавило – дајући подршку младићу и критикујући одговор службеникове супруге. Тистатовима је, уједно, готово непрестано звонио телефон...

Заинтересованим новинарима Кори је објашњавао да „није никога желео да узнемири”, а да је до узнемирења ипак дошло – због „сукоба генерација” које „различито виде” приватност. Ми смо поколење Интернета и мобилних телефона које је навикло да увек буде на вези, доступно, рекао је.

Надлежни су ствар видели „с друге стране”. По њима – службена питања не треба постављати звањем на кућу.

Прозвани Дин Тистат је, међутим, Корију одао признање за „храброст и мобилизациону вештину”. Супруга и он су, додао је, научили „лекцију о далекосежности Интернета”.

Свакодневица Вашингтона и његове околине испољила је ових дана више оригиналности него „извори” из власти смештене дуж Авеније Пенсилванија. И градски оци, опозициони Белој кући, схватили су при том – далекосежност и Интернета и његових „опасних веза”.

Њихова инспекција је, ојачаном контролном технологијом, открила да су многи службеници недозвољено користили службене компјутере за посећивање порнографских програма. Отказ је добило њих деветоро, који су такве сајтове посећивали по, у просеку, 200 пута сваког радног дана, предвођени тројком која је ову врсту „опуштања” практиковала 39.000 пута за годину дана.

Градоначелник Адријан Фенти је саопштио, такође, да ће дисциплински бити кажњена још 32 службеника. Укор уместо отказа уручен им је јер су порнографске сајтове укључивали – „само” у по 2.000 наврата за 12 месеци.

Инспектори нису истраживали друге врсте могућних прекршаја, међу којима се наслућује и учешће у интернетском коцкању. Кажу да им је било стало до тога да утврде бар једну злоупотребу…

У суседној Вирџинији локални политичари су улагали напоре да разреше неке давнашње а актуелизоване проблеме. Потврдило се, уз остало, да им је кафански садржај шпанског коктела „сангрија” (црно вино измешано са исецканим воћем и с мало жестоког пића) већи изазов од – врло либерализованог режима набавке оружја.

Поборници строже контроле набавке револвера и осталих „пуца” надали су се да ће ће коначно успети да посланике приволе да изгласају извесне рестрикције, под дејством шока изазваног априлским усмрћивањем 32 студента и професора на универзитету Вирџинија Тек. Али, Комитет за правосуђе је одбацио – односом гласова 9:6 – предлоге за проверу карактеристика купаца оружја на „слободном тржишту”.

Међу разочаранима таквом одлуком је и гувернер Тим Кејн. Каже да је и „криминалцима остављена могућност да лако, без остављања података о себи, набаве оружје”.

„Држи до традиције”

Ствари су остале какве су и биле, претежно из два разлога. Прво, Вирџинија је навикла на „оружане слободе”. Друго, одбојну већину посланика чинили су махом (њих шест) функционери чије су изборне кампање финансирале организације које се залажу за слободу личног наоружавања. Њихови представници сугеришу да би трагедија на „Теку” била мања да су и остали студенти имали пиштоље… „Ми смо конзервативна савезна држава, што има своје и добре и лоше стране”, изјавио је један од познавалаца „Вашингтон посту”. Проблем са „сангријом” је негде између те две стране.

Локалним законом из 1934. забрањено је поменуто мешање које „осиромашује” тај напитак. Угоститељи се жале да је пропис застарео и да им штети у послу.

Али, Вирџинија – „држи до традиције”. По њој је „сангрија” већ дуго опаснија од продаје оружја без документације. Скоро као – пахуљице у јануару које затварају институције, алармирају интернетске везе…