Асови из базена и коњушнице

Отварајући конференцију за новинаре поводом повратка наше репрезентације са Првенства Европе у Хелсинкију председник Атлетског савеза Србије Веселин Јевросимовић истакао је да седам пласмана у финала и две медаље које су освојили Емир Бекрић и Асмир Колашинац, показује да наша атлетика наставља да се креће у „правом правцу” као и да су сребрна и бронзана медаља асова из базена и Коњушнице најбољи подстрек за будуће генерације.

Широј јавности, која покаже више интересовања за нашу „краљицу спортова” тек после оваквих изузетних успеха, или исто таквих неуспеха, није познато да је вицешампион Европе Емир Бекрић добар део своје атлетске каријере провео тренирајући у празном базену СЦ „11. април”, исто оном у којем је и Ана Ивановић некад тренирала, као и да је „београдска” база бронзаног бацача куле Асмира Колашинца затворени падок за тренинг коња у Јакову.

Нико не може да да одговори на питање колико би они вредели у овом тренутку да су током каријере имали бар приближно једнаке услове као њихови ривали из Велике Британије или Немачке, али како је још једном истакао генерални секретар АСС Слободан Бранковић од 2009. знатно на боље променио се однос државе и свих надлежних институција према атлетици а наредне године требало би да буде завршена и дворана за тренинге током зиме.

Ова улагања, истакао је селектор наше репрезентације Драгиша Кузмановић, атлетичари и атлетичарке већ три године отплаћују јуниорским и млађе сениорским медаљама са великим такмичењима.

Бекрићева и Колашинчева медаља отплатиле су и добар део главнице, а наши атлетски јунаци јуче су говорили више о другима него о себи и сопственом успеху.

– Жао ми је што за овим столом нема места за све репрезентативце, јер ми смо тим. Сви смо били једно, бодрили једни друге и навијали и будите сигурни и они ће на наредним такмичењима направити овакве резултате. Мени је част што сам успео да освојим прву медаљу за Србију у мушкој конкуренцији и сигуран сам да ће моја и Асмирова медаља бити подстрек за млађе генерације. Сада сви знају да да можемо равноправно да се супротставимо репрезентативцима великих атлетских сила и сигурно ће тренирати још више, још напорније – рекао је 21-годишњи Бекрић, који је освојио и прву медаљу на отвореним европским шампионатима од 1992. а – веровали или не – и прву у тркачким дисциплинама од 1950. године, наравно у мушкој конкуренцији.

И Колашинчева бронза је за „Риплија”, јер иако смо имали доста сјајних бацача кугле, поменимо само Милића, Лазаревића и Перића, који су освајали медаље на европским и светски првенствима у дворани, Асмир Колашинац је једини којем је то пошло за руком на отвореним борилиштима.

– Са нама је за овим столом требало да седи и Миша Дудаш и остали репрезентативци који су ме бодрили при сваком хицу и, кад је требало, потпалили онај барут у мени који ми је донео медаљу, тако да при трећем хицу нисам бацао у дресу, јер нисам стигао да скинем мајицу у жељи да узвратим двојици ривала који су ме претекли у другој серији – рекао је 28-годишњи Колашинац.

Реч су, наравно, добили и тренери који су их довели до овог успеха.

– Ова медаља је мој живот, 40 година рада у атлетици, без основних услова, без новца. Али, ја сам тврдоглава и сама сам сам себи рекла да ћу доказати да се и код нас може направити врхунски резултат у атлетици и појединачном спорту уопште, а не само у екипним спортовима. За Олимпијске игре у Лондону план нам је резултат испод 49 секунди а с њим Емир ће стати у ред најбољих препонаша света – рекла је Мирјана Стојановић, тренер Емира Бекрића.

– До ове медаље нисмо дошли до за месец дана. Она је плод четворогодишњег рада започетог учешћем на Олимпијским играма у Пекингу, који је донео једну европску медаљу у дворани и две са зимских купова Европе, а ова медаља са отвореног је и мени прва у каријери и ја захваљујем Асмиру Колашинцу на томе. Имао сам раније медаље са шампионата у дворанама, али ово је прва са отвореног не само у бацању кугле већ и уопште у бацачким дисциплинама за нашу атлетику – рекао је тренер Никола Томасовић.

Селектор Драгиша Кузмановић је подсетио да је Србија на прошлом Европском првенству у Барселони 2010. такође имала седморо финалиста и да је тада најавио да је план за Хелсинки освајање две медаље. Можда није мислио баш на ове, али у атлетици (поготово нашој, али не само у њој) увек се мора рачунати на повреде и учинак лоших услова. Међутим, Кузмановић уверен да ће се Бекрићу и Колашинцу на наредним такмичењима у освајању медаља придружити и Михаил Дудаш, Ивана Шпановић, Драгана Томашевић, Татјана Јелача, Божидар Антуновић...

– Српска атлетика није више само један или двоје спортиста – закључио је Драгиша Кузмановић.

Ж. Б.