Дедовина у 70.000 пријава

У електронској бази података Републичке дирекције за имовину евидентирана је имовина из 70.504 пријаве наследника који су поднели захтев за повраћај одузете имовине након Другог светског рата. Подносиоцима захтева Дирекција је издала потврду која ће потражиоцима дедовине бити предуслов за повраћај имовине одузете по неколико основа 1945. године. По броју приспелих пријава може се закључити да 1,5 одсто укупног становништва Србије потражује дедовину, што је нешто више од 103.000, мада је било процена да ће близу пола милиона наследника тражити своју дедовину.

Како су нам незванично рекли у Дирекцији за имовину Србије, вредност пријављене имовине процењује се на око 30 милијарди евра. Коначну вредност ће утврдити Пореска управа, будући да су њој прослеђени подаци из пријава ради процене укупне вредности имовине одузете после Другог светског рата, коју сада потражују наследници. Примера ради, Словенија је проценила да наследницима по основу одузете имовине дугује седам милијарди евра.

Подносиоци захтева највише потражују земљиште – 27 одсто, затим пољопривредно земљиште – 22 одсто, грађевинско земљиште – 11 одсто, куће – осам одсто, куће са двориштем и пословне просторије око шест одсто, стамбене зграде четири одсто, шумско земљиште три одсто и друге грађевинске објекте – нешто више од два одсто. Мање од један одсто наследника потражује фабрике, магацине, гробна места, салаше, млинове, циглане, део куће или стана, хотеле, гараже, руднике и штампарије.

На списку пријављених и евидентираних некретнина налази се 2.920 станова, 5.267 стамбених зграда, 2.059 пословних објеката, 1.233 салаша, 958 млинова, 796 фабрика, 107 штампарија, 42 хидроелектране, 88 биоскопа, три брода, две воденице…

Занимљиво је да се земљиште помиње у 36.148 захтева, пољопривредно земљиште у 29.000 захтева, станови у 2.920 захтева. У 38.761 пријави потражују се и животиње. Укупан број пријава по покретним стварима је око четири одсто.

Како су нам објаснили у Дирекцији за имовину Србије у једном предмету се у просеку налази од три до пет пријава наследника. Потврда коју је Дирекција издала биће предуслов за подношење захтева за повраћај имовине Агенцији за реституцију која ће бити основана када буде донет закон о повраћају одузете имовине. Тај папир, односно потврда да је имовина која се потражује пријављена Дирекцији за имовину Србије, биће прва степеница до крајњег решења захтева. После тога Агенција за реституцију ће утврђивати правни основ поднетог захтева, то јест да ли има основа да се имовина врати или не. Дирекција није улазила у то да ли у пријавама има основаног захтева за повраћај имовине или не.