Dedovina u 70.000 prijava

U elektronskoj bazi podataka Republičke direkcije za imovinu evidentirana je imovina iz 70.504 prijave naslednika koji su podneli zahtev za povraćaj oduzete imovine nakon Drugog svetskog rata. Podnosiocima zahteva Direkcija je izdala potvrdu koja će potražiocima dedovine biti preduslov za povraćaj imovine oduzete po nekoliko osnova 1945. godine. Po broju prispelih prijava može se zaključiti da 1,5 odsto ukupnog stanovništva Srbije potražuje dedovinu, što je nešto više od 103.000, mada je bilo procena da će blizu pola miliona naslednika tražiti svoju dedovinu.

Kako su nam nezvanično rekli u Direkciji za imovinu Srbije, vrednost prijavljene imovine procenjuje se na oko 30 milijardi evra. Konačnu vrednost će utvrditi Poreska uprava, budući da su njoj prosleđeni podaci iz prijava radi procene ukupne vrednosti imovine oduzete posle Drugog svetskog rata, koju sada potražuju naslednici. Primera radi, Slovenija je procenila da naslednicima po osnovu oduzete imovine duguje sedam milijardi evra.

Podnosioci zahteva najviše potražuju zemljište – 27 odsto, zatim poljoprivredno zemljište – 22 odsto, građevinsko zemljište – 11 odsto, kuće – osam odsto, kuće sa dvorištem i poslovne prostorije oko šest odsto, stambene zgrade četiri odsto, šumsko zemljište tri odsto i druge građevinske objekte – nešto više od dva odsto. Manje od jedan odsto naslednika potražuje fabrike, magacine, grobna mesta, salaše, mlinove, ciglane, deo kuće ili stana, hotele, garaže, rudnike i štamparije.

Na spisku prijavljenih i evidentiranih nekretnina nalazi se 2.920 stanova, 5.267 stambenih zgrada, 2.059 poslovnih objekata, 1.233 salaša, 958 mlinova, 796 fabrika, 107 štamparija, 42 hidroelektrane, 88 bioskopa, tri broda, dve vodenice…

Zanimljivo je da se zemljište pominje u 36.148 zahteva, poljoprivredno zemljište u 29.000 zahteva, stanovi u 2.920 zahteva. U 38.761 prijavi potražuju se i životinje. Ukupan broj prijava po pokretnim stvarima je oko četiri odsto.

Kako su nam objasnili u Direkciji za imovinu Srbije u jednom predmetu se u proseku nalazi od tri do pet prijava naslednika. Potvrda koju je Direkcija izdala biće preduslov za podnošenje zahteva za povraćaj imovine Agenciji za restituciju koja će biti osnovana kada bude donet zakon o povraćaju oduzete imovine. Taj papir, odnosno potvrda da je imovina koja se potražuje prijavljena Direkciji za imovinu Srbije, biće prva stepenica do krajnjeg rešenja zahteva. Posle toga Agencija za restituciju će utvrđivati pravni osnov podnetog zahteva, to jest da li ima osnova da se imovina vrati ili ne. Direkcija nije ulazila u to da li u prijavama ima osnovanog zahteva za povraćaj imovine ili ne.