Европа ван Европе

Премијером домаћег филма "Клопка" Срдана Голубовића, који је светску премијеру имао на недавно одржаном Берлинском фестивалу у програму "Форум", синоћ је у "Сава центру" отворен 35. Фест. Било је премијера домаћих филмова на затварању фестивала ("Точкови" Ђорђа Милосављевића или "Ледина" Љубише Самарџића), али Београдски фестивал не памти премијеру домаћег филма на отварању, што је само једна од многих новина нашег најстаријег међународног филмског фестивала.

Друга овогодишња новина је повратак у дворану Дома синдиката где је, као "Храбри нови свет", Фест започет 1971. године. У том здању јануара 1971. године, између осталих, приказани су: "2001: Одисеја у свемиру" Стенлија Кјубрика, "Тристана" Луиса Буњуела, "Голи у седлу" Дениса Хопера, "Меш" Роберта Алтмана, "И коње убијају, зар не?" Сиднија Полака, али и "Заседа" Живојина Павловића, а од данас до 4. марта дворана Дома синдиката је, пре свега, резервисана за такмичарски програм "Европа ван европе", што је најзначајнија новина београдског Феста. То је уједно и одговор на годинама постављано питање – зашто Фест није такмичарски фестивал? – а овако решење је, чини се, тренутно најреалнији могући образац такмичарског карактера Феста.

Домаћи филмови

Програм "Европа ван Европе" нуди филмове из земаља које још увек нису чланице Европске уније или су ван Европе, али су под јаким утицајем европске традиције или их одликује преплитање европског утицаја и локалног квалитета. У конкуренцију за награду (дародавац је "Политика") о којој ће одлучивати жири у саставу: Павел Павликовски, редитељ из Велике Британије, Мејнолф Цурхорст, филмски теоретичар и уредник телевизије "Арте" и Дубравка Лакић, филмски критичар нашег листа, надметаће се: руски "Слободно лебдење" Бориса Хлебникова, турски "Судбина" Зекија Демиркубуза, "Да би доспео у рај, прво умри" Дјамшеда Усмонова, казахстански "Рајске птице" Талгата Асиранкулова, израелски "Балон" Ејтана Фокса, хрватски "Армин" Огњена Свиличића и два домаћа филма – "Хамлет" Александра Рајковића и "Два" Младомира Пурише Ђорђевића.

Уз ова два домаћа филма и Голубовићеву "Клопку" на отварању, Фест приказује још четири домаћа филма: "Филм ноар" Срђана Пенезића и Риста Топалског, "Како постати херој" Младена Матичевића, документарни филм "Забрањени без забране" Милана Никодијевића и Динка Туцаковића о забрањиваним филмовима у "црном таласу" југословенске кинематографије и "Изабрао сам" Недељка Деспотовића, својеврсна посвета делу Љубе Тадића којем ће бити посвећен сутрашњи програм Феста у Музеју југословенске кинотеке.

Судећи по продатим улазницама, пажњу публике је привукао програм "Немачко путовање", скуп најновијих остварења врло утицајне немачке кинематографије. Уз најбољи европски филм прошле године "Живот дугих" Флоријана Хенкела фон Донерсмарка, трилер о злогласној источнонемачкој тајној служби "Стази", биће приказане и "Елементарне честице" Оскара Релера који ће бити гост фестивала.

Програм "Хоризонти" који ће се већим делом одвијати у Великој дворани "Сава центра" нуди: холивудске хитове ("Апокалипто" Мела Гибсона), лауреате престижних светских фестивала ("Мртва природа" Ђија Жанг Кеа, добитник венецијанског "Златног лава") или три од пет филмова који ће сутра увече ишчекивати "Оскара" за најбољи филм: "Вавилон" Алехандра Гонзалеса Инаритуа, "Краљица" Стивена Фрирса и "Мала мис Саншајн" Џонатана Дејтона и Валери Ферис. Фест с поносом представља филм "Радијски шоу", последње дело америчког редитеља Роберта Алтмана, као и нове радове Милоша Формана, Ларса фон Трира, Педра Алмодовара, Нанија Моретија, Ентонија Мингеле, Пола Верховена и Клинта Иствуда – оба прошлогодишња дела на тему сукоба америчке и јапанске војске на острву Иво Џима 1994. године – "Заставе наших очева" и "Писма са Иво Џиме" који је номинован за Оскара за најбољи филм и режију. Овај Иствудов филм реализован на јапанском језику сврстан је у програм "ФантАзија", који, као што назив објашњава, указује на утицаје азијских кинематографија на светске филмске токове.

Попут прошлогодишњег програма "Известан поглед на савремени француски филм", Фест 2007. представља програм "Румунски револуционарни хетрик плус један", односно четири румунска филма који су изазвани опскурношћу живота под Чаушескуом, његовим одласком и оним што је Румунија данас. У програму "Чињенице и слагалице" који већ година окупља дугометражне документарне филмове, између осталих, биће приказан филм "Апсолутни Вилсон" о Бобу Вилсону или "Перверзни водич корз филм" Славоја Жижека који на врло аутентичан начин сагледава филм и говори о филмовима.

Женско писмо

Фест представља и целину "Госпођице", насловљену по филму Андрее Штаке, у оквиру које ће бити приказани најновији филмови дама аутора:  Барбаре Алберт, Џулије Локтев, Веронике Ченг и Ники Карими и Андрее Штаке које ће бити гошће Београда и фестивала. Посластица за публику, могао би да буде и филм "Париз, с љубављу", својеврсна посвета граду светлости на којој су радили: Гас ван Сант, браћа Коен, Алфонсо Куарон, Валтер Салеш, Вес Крејвен и Том Тиквер.

У оквиру радног дела Феста "Б2Б" (сусрет филмских професионалаца из региона и Европе који је с успехом покренут прошле године) биће додељене три награде у вредности од по седам хиљада евра за три најбоља филмска пројекта у развоју. Овај врло важан део Феста садржаће и копродукциони маркет, презентацију домаћих филмова и пројеката и низ састанака са циљем остваривања нових сарадњи и копродукција.