Басескуу прети суспензија

Од нашег дописника

Букурешт – Отворена борба између румунског премијера Виктора Понте, иза којег са налази парламентарна већина, и председника Трајана Басескуа, који је за трен ока изгубио неке од својих главних политичких ослонаца, довела је протеклих дана до радикализације политичког стања у Румунији, у којем може доћи и до суспензије председника Басескуа. За неке је оно што се дешава „државни удар”, а за друге „народни удар”.

Влада Социјално-либералне уније (СРЛ), коју предводи лидер социјалдемократа Виктор Понта, почетком овог маја дошла је на власт захваљујући стварању нове парламентарне већине. Дотле владајућа Демократско-либерална странка (ПДЛ), на коју се ослања њен духовни отац, председник Трајан Басеску, морала је да оде у опозицију, а на сцену је ступила неизбежна кохабитација.

Председник Басеску, који се на власти налази већ други мандат (8 година), током којег је, по многим оценама, завео лични режим и себи потчинио скоро све важније државне институције, није био спреман и вољан да дели власт. Како тврде аналитичари, он је од самог почетка почео да поткопава владине акције. Тако је настао отворени сукоб између владине палате „Викторија” и председничке „Котрочењ”, сукоб који се претворио у прави безобзирни политички рат, што је довело Румунију до паралисања рада многих виталних државних органа и то у тренуцима озбиљних суочавања са тешкоћама економске и социјалне кризе.

У тој ситуацији владајуће странке, чланице УСЛ одлучиле су да пресеку Гордијев чвор неуспеле кохабитације и прешле су у директан напад на блиске људе Басескуа. За свега један дан, преко сазивања два ванредна заседања парламента и превазилажења низа зачкољица правилника о његово раду, владајућим странкама је пошло за руком да смене људе верне Басескуу – председника Сената, председника Доњег дома парламента и правобраниоца – као и да поставе нове шефове јавног радио и ТВ сервиса.

Пре тога, по већ добро смишљеном плану, влада је узела у своје руке „Службени гласник”, преко којег све важније државне одлуке постају пуноважне. Тако су све нове одлуке муњевито оглашене и ступиле одмах у дејство.

Наравно, настала је невероватна повика политичких губитника да се у Румунији дешава државни удар и да се не поштују закони. Сам председник Басеску је хитно изашао пред јавност и поименце прозвао све лидере владајућих странака и оних које их подржавају, строго их упозорио да се „зауставе” у рушењу државе. Он им је отворено запретио да ће одговарати, тврдећи да је крајњи циљ „рушилаца” у ствари потчињавање судства како би политичари били изван његовог домашаја. Басеску је поменуо и „суспендовање председника” које је само „прелазни циљ”.

У помоћ шефу румунске државе скочио је амерички амбасадор у Букурешту Марк Гитерстајн, који је изразио „дубоку забринутост због претњи на адресу независности демократских установа у Румунији”.

Главни уредник дневника „Котидијанул” Корнел Нистореску назвао је ово „недозвољеним мешањем у унутрашње ствари једне независне и суверене земље”.

Као одговор Басескуу уследиле су изјаве двојице копредседника УСЛ, премијера Понте и лидера Национал-либералне странке Крина Антонескуа, који је сада дошао на чело Сената, односно постао други човек у држави. Понта је оштрим тоном затражио од Басескуа да се „не меша у послове парламента и владе”, док је Антонеску одлучно изјавио да се „уопште не плаши Басескуових претњи”.

Опозициони ПДЛ, сврставајући се и даље уз председника Басескуа, покреће сада акције протеста у земљи и иностранству. Обраћа се Уставном суду да се он изјасни о незаконитој „узурпацији власти” неодговорне већине.

У међувремену, нови шефови двају домова румунског парламента позивају сенаторе и посланике на још једно ванредно заседање. На дневни ред се поставља питање суспендовања и самог председника Басескуа, који се оптужује за вишеструко грубо кршење устава. Да би се дошло до те суспензије, влада подешава нека нормативна документа која ће бити усвојена по хитном поступку, али тако да њих не може да оспори Уставни суд.

Пошто је вест о политичким сечама у Румунији већ одјекнула у светским медијима, шеф румунске дипломатије Андреј Марга обавестио је ЕУ и све амбасаде да се „ради само о еволуцијама које су израз демократског парламентаризма са циљем да се функционисање репрезентативних установа правне државе врати у уставне оквире”.