Економски инвалиди пред вратима стечаја

Да ли ће нова влада имати политичке снаге да се суочи с проблемом губиташа у српској привреди? Видећемо. Њихов број није мали и свакодневно се повећава за неко ново име. Списку губиташа, а то је чак 171 предузеће које је у реструктурисању и која су у надлежности Агенције за приватизацију, придодата је и „Железара Смедерево”.

Шта је заједничко свим овим предузећима?

Она само троше, углавном не плаћају порезе и доприносе, а повериоци од њих своја потраживања не могу да наплате принудним путем. С друге стране, од државе добијају разне врсте субвенција.

Нису, међутим, само ова предузећа неплатише пореза и доприноса. Пореска управа управо је обнародовала нови списак хиљаду највећих пореских дужника из кога се може сазнати да, поред старих неплатиша обавеза порезницима какви су предузећа у дугогодишњем стечају, има и оних који су у јавности појам „здравог” предузећа. Тако је у случају компаније „Центропроизвод”, коју је као одличан бренд у својој бранши недавно купио гигант „Нестле”, у току поступак по захтеву за репрограм дуга. На списку су и ауто-превозничко предузеће „Ласта”, које треба да се приватизује, „Симпо”, који такође чека новог власника по закључку владе, „Комграм”, где је у току поступак по жалби…

У 171 предузећу која су у реструктурисању, а некада су била узданице социјалистичке привреде, запослено је 63.785 људи. У укупно свим још неприватизованим предузећима ради око сто хиљада радника.

На списку су ИМР, ИМТ, ЕИ Ниш, „Икарбус”, „Магнохром”, „Гоша”, Предузеће „Иван Милутиновић”, „Фабрика мазива”, Систем „Иво Лола Рибар”, ФАП, „14. октобар” из Крушевца, „Прва искра” из Барича…За њих купаца нема па нема и евентуално се може продати само неки део имовине.

Према подацима Фискалног савета, она имају значајне ресурсе и ангажују око пет милијарди евра друштвеног богатства, док су њихови резултати изразито лоши. Стварају 1,5 одсто БДП-а, годишњи губици су око 400 милиона евра, а неизмирене обавезе према држави и јавним предузећима износе око 1,5 милијарди евра.

Михајло Црнобрња, декан Факултета за економију, финансије и администрацију, сматра да је најбоље решење да ова предузећа оду у стечај.

– Уколико се искључи политичка рачуница, економија и наука и пракса кажу да је стечај најбоље решење. Лично сам заговорник социјалне политике, али не тако да се она води вештачким одржавањем пропалих предузећа у животу. То је најскупље решење, јер њихов опстанак плаћају, преливањем дохотка, они који добро раде. Њих има смисла помагати док не стану на ноге, али само две, три године, не деценију као што се то код нас сада ради – каже декан ФЕФА.

Црнобрња подсећа да је железара у Смедереву вишедеценијски губиташ и да, како каже, производи мало челика, а пуно губитака. Комплетно увозимо сировине и у финалном производу само је рад наш. Нема никаквог економског смисла да цела земља буде талац Смедерева, ма колико је болно да се железара угаси. Јер, то значи да се нова вредност створена у Нишу, Новом Саду прелива на тај град.

Имају ли политичари снаге и воље да реше проблем ових економских инвалида, како их наш саговорник назива?

– Ако сада немају снаге, никада неће ни имати. Јер, влада има највећи капацитет за промене управо по формирању. Избори јој не дишу за вратом, а политичари добро знају да ако послове оставе за крај мандата да им је то политичко самоубиство. С друге стране, до краја мандата могу да капитализују своје потезе, а не да страхују да ће корист имати неко ко, евентуално, формира владу после њих – сматра Црнобрња.

На подсећање да нису само губиташи ти који не плаћају обавезе држави, већ да то не чине и сасвим солидна предузећа, наш саговорник нема дилему да је такво изузеће могуће само с дозволом некога у власти.

У Агенцији за приватизацији сматрају да ће новавлада у наредној години дана морати да одлучи о судбини 100.000 радника који раде у поменутим  предузећима.

– Та су предузећа преживела тако што је новац из буџета Србије усмераван у плате радника. То је изузетан баласт. За велики број тих индустријских комплекса треба сада видети да ли је скупља цена њиховог одржавања у животу или да се приватизују кроз стечај – каже Владислав Цветковић. директор Агенције за приватизацију.

По његовим речима, велики број тих предузећа није успео да нађе своје место на тржишту ни у боља времена кад је било капитала у изобиљу, за нека могу да се нађу парцијална решења, али и даље остаје проблем како да се реши

питање 100.000 радника који су сада на буџету, а зна се да више немају посла.

Предлог Фискалног савета јесте да се одреди ограничени периода од око две године током ког би се решио статус предузећа у надлежности Агенције, укључујући и предузећа у реструктурисању, њиховом приватизацијом или покретањем стечаја.

Ефикасна примена стечајне процедуре, скраћивање рокова плаћања, као и постепено елиминисање субвенција за предузећа која су у процесу приватизације, такође су на списку Фискалног савета као мере за решавање проблема предузећа у реструктурисању.

По њима, незаобилазно је да се обезбеде средства за социјално збрињавање запослених који ће изгубити посао у процесу приватизације или стечаја. Већи део ових средстава могао би бити обезбеђен кроз уштеде на субвенцијама.