Ослобођени актери афере „Панцир”

Пет година од подизања оптужнице афера „Панцир” добила је свој епилог. Судско веће Вишег суда у Београду, којем је председавала судија Вера Вукотић, ослободило је, због недостатка доказа, оптужби некадашњег министра одбране Првослава Давинића, пензионисаног генерал-мајора Милуна Кокановића и пуковника Јовице Вучковића, да су злоупотребили службени положај приликом набавке војне опреме од зрењанинског предузећа „Миле Драгић”.

Изричући пресуду, председница судског већа Вера Вукотић нагласила је да током доказног поступка који је вођен против окривљених није утврђена њихова кривица, односно да нису потврђени наводи заменика вишег јавног тужиоца у Београду.

– Саслушано је много сведока, прикупљени су материјални докази који потврђују да нема елемената за дело које се окривљенима стављало на терет. Судско веће имало је извесне проблеме с обзиром на то да су многи документи имали ознаку државне тајне, па је чекано одобрење да се окривљени ослободе обавезе чување њихове тајне – рекла је судија Вукотић.

Председница судског већа нагласила је и да је из документације коју је суд прибавио утврђено да се предузеће „Производња Миле Драгић” још у септембру 2004. године обратило Управи за снабдевање Министарства одбране и понудило испоруку војне опреме. Значи, рекла је судија, ради се о послу о којем се преговарало и пре доласка Првослава Давинића на чело тог министарства.

– Управа за снабдевање тада ништа није одговорила, па се Миле Драгић, власник истоименог предузећа, обратио Драгану Паскашу, у то време начелнику Генералштаба, са истом понудом. Занимљиво је да је током доказног поступка Паскаш саслушан као сведок и да је на многобројна питања судског већа одговарао искључиво са „не знам” или „не сећам се” – рекла је судија.

Она је објаснила и да никакве злоупотребе службеног положаја није било, нити да је настала икаква материјална штета, с обзиром на то да ни један, од два, наводно, спорна уговора, није реализован: нити је испоручена опрема, нити је Војска то платила.

У вези са окривљеним Кокановићем суд је, како је рекла судија, утврдио да је он у време преговора у вези са набавком војне опреме био на лечењу у Мељинама, о чему је суду доставио медицинску документацију.

Поступак против окривљених почео је пред новим судским већем из почетка у фебруару ове године када су Давинић и двојица официра војске СЦГ Јовица Вучковић и Милун Кокановић поново негирали оптужбе да су злоупотребили службени положај склапањем уговора вредног 176 милиона евра, између фирме за производњу војне опреме „Миле Драгић” и Војске СЦГ 2005. године, истичући да су све радили у складу са законом. Да нису учинили дело које им је оптужницом стављено на терет, окривљени су поновили и у понедељак приликом изношења завршних речи.

Тужилаштво је теретило Давинића да је искоришћавањем службеног положаја власнику предузећа „Миле Драгић” прибавио корист у виду добијања посла снабдевања Војске СЦГ војном опремом. 

 Наводи се и да је начелнику Сектора за материјалне ресурсе, другооптуженом Кокановићу, наредио да закључи спорне уговоре, што је он и урадио, наредивши свом подређеном, пуковнику Миловану Андрићу, да потпише уговоре са Драгићем.

Уговори су потписани 25. августа 2005. године, али их је Савет министара СЦГ поништио убрзо по избијању афере.

Према власнику истоимене фирме Милету Драгићу поступак је раздвојен на почетку суђења и прослеђен Општинском суду у Зрењанину, који га је ослободио оптужби, али је ту одлуку укинуо Апелациони суд у Новом Саду и наложио да му се суди поново.

----------------------------------------------

Реаговања Давинића и УРС-а

Некадашњи министар обране СЦГ Првослав Давинић:Jуче је суд узео у обзир све материјалне доказе и донео једини могућу одлуку – ослобађајућу пресуду поводом оптужби за аферу „Панцир”. Због Динкићевих оптужби ја сам морао да поднесем оставку на положај министра одбране, сада се поставља питање, пошто нема одговорности, да ли да тражим да ме врате на место министра одбране или у Г17”.

УРС: „Пресуда је право огледало реформе правосуђа. Ипак, најважније је да је Динкић откривањем те афере раскринкао ту групу и спречио превару, јер актери нису успели да реализују тај штетан посао са надуваним ценама. Најважније је да Давинић и екипа нису успели у превари и отимању народних пара и да су заустављени.”

----------------------------------------------

Давинић на суду

Ослобођен:
– Да је доделио незаконито станове припадницима јединице „Кобре”,
– Да је доделио једноипособни стан вицеадмиралу Михајлу Живковићу,
– Да је незаконито поклонио расходовани брод „Баркаса” влади Црне Горе,
– Да је незаконито трошио буџетска средства за исплату отпремнина запосленима у Министарству одбране
– Афере „Панцир”.

Траје судски поступак:
Афера „Сателит” пред Вишим судом у Београду

----------------------------------------------

Кокановић: Афера „Панцир” – Динкићева освета

С обзиром на то да му Давинић није дозволио да се меша у војне финансије, некадашњи министар финансија „открио пљачку века”

Афера „Панцир” резултат је политичких тензија између Србије и Црне Горе непосредно пред распад државне заједнице, међустраначких препуцавања и иницијативе некадашњег министра финансија Млађана Динкића да контролише војне финансије, открива за „Политику”, јуче ослобођени, генерал Милун Кокановић. Он тврди да тадашњи министар одбране Првослав Давинић није дозволио Динкићу да се меша у војне финансије, те да је то разлог за настанак афере „Панцир”.

 – Ухапшен сам док сам био на дужности, пред својим потчињенима. Два војна полицајца су ми ставила лисице на руке, а потом ме ухватила испод руку. После трећег саслушања, истражни судија је донео налог којим ми је одређен притвор уз образложење „да не утичем на сведоке”, и то у тренутку када су сви сведоци, они који су наредили набавку, саставили и потписали уговор, већ били саслушани. Судија ми је тада рекао да мора да ме ухапси јер су „притисци са врха и у медијима били велики” – говори о афери „Панцир” генерал Кокановић.

Оптужница тадашњег Окружног јавног тужилаштва у Београду, која је уследила по завршетку истраге, теретила је Кокановића за злоупотребу службеног положаја насталу „невршењем службене дужности”.

– Формулација да је набавка „у нескладу” са потребама војске, на пример, није позната кривичном закону. Тужилац је себи дозволио да доноси закључке о потребама Војске и рационалности посла, па и о раду самог државног врха који је наложио ову набавку. И медији и тужилаштво занемарили су чињеницу да се уговор слаже у комад по количини, врсти и ценама опреме са Стратегијским прегледом одбране, али и да постоји захтев Генералштаба, као тактичког носиоца посла. Иако је тужилаштво имало намеру да докаже да сам имао одлучујућу улогу у овом послу, као помоћник министра за материјалне ресурсе нисам имао наредбодавно овлашћење, већ су такву надлежност имали министар одбране и начелник Управе за снабдевање, односно његов заменик који је уговор и потписао.

У овом послу није наступила никаква материјална штета, с обзиром на то да уговори нису реализовани. Поништени су одмах пошто је Динкић прогласио „пљачку века”.

Током читавог периода набавке опреме и састављања уговора Кокановић, како тврди, није био на дужности него на лечењу у Војној болници у Мељинама. Његове дужности са надлежностима и овлашћењима обављао је његов заменик. Са опоравка се вратио када је уговор, практично, потписан, а поступак набавке приведен крају. На десетоминутном састанку којем су, наводи Кокановић, присуствовали министар, његов помоћник за обавештајно-безбедносно послове и Војнобезбедносне агенције, генерални секретар ресорног министарства и заменик начелника Управе за снабдевање, први пут је упознат са детаљима набавке која ће касније бити оцењена као спорна.

– Медији су, без провере, објављивали изјаве Динкића, тадашњег министра полиције Драгана Јочића, потпредседника владе Мирољуба Лабуса... Клеветама се придружио и генерал Зоран Станковић, коме сам био старешина. Кроз моје руке су прошле две службене кривичне пријаве против њега које су завршиле у фиоци – тврди пензионисани генерал.

- Трпео сам претње, директне и индиректне притиске утицајних људи,бизнисмена и тајкуна. Тражио сам заштиту ВБА, али ми она није пружена. Лично сам питао начелника Управе безбедности Министарства одбране Светка Ковача зашто су дозволили да будем ухапшен, а после и да против мене буде подигнута оптужница. Дословце је рекао: „Знамо, друже, да немаш никакву кривицу у овом предмету, али смо морали тако да поступимо јер је притисак одозго био огроман. Чак је министар Јочић два пута долазио код мене у кабинет и инсистирао на твом хапшењу. Ја на то нисам пристајао, па је он то, вероватно, одрадио преко тужиоца и истражног судије – каже Кокановић.