Смедеревка тренер рукометашица Ирана

Смедерево – Смедеревка Сања Панић пакује кофере и данас креће пут Блиског Истока. Ништа није могло да спречи чувену професорку физичког из „Техничке” да преузме кормило женске рукометне репрезентације Ирана. На ту позицију препоручили су је резултати које је остварила као помоћни тренер Рукометног клуба Смедерево, али и две и по деценије проведене у овом спорту. А позив из далеког света уследио је изненада. Како баш она, питају се ових дана у Смедереву. Судбина и ирански закони изгледа да су пресудили у Сањиној каријери.

– По њиховом закону мушкарац не може да тренира жене – прича нам њен брат Бобан Панић. – Поред квалитета, то је можда било пресудно када јој је тренер ПКБ-а на једној утакмици у Смедереву понудио да се окуша у Ирану. Отишла је током јуна десет дана на пробу у Техеран, одушевила их је и понуђен јој је уговор на годину дана.

Сању у Ирану не чека нимало лак задатак јер је тамо женски рукомет тек у повоју. О даљим плановима, каже, отом-потом. Прво да се навикне на земљу у којој владају сасвим другачији закони, на људе и њихову веру. Нема сумње да ће јој се живот променити из корена. Без обзира на годишње доба, као и све играчице носиће мараму, а преко тренерке са обавезним дугим рукавима имаће и дугачку тунику јер жене не смеју да покажу облине. Упркос Сањиној молби да макар на Азијском првенству у децембру они испоштују њену веру и дозволе да скине бар мараму, још није стигао позитиван одговор. Кажу, она сада представља национални тим Ирана.

– Обучене су тако и док играју и док тренирају, а ја ћу морати да им се придружим – кроз смех прича Сања Панић коју фамилија и пријатељи још не могу ни да замисле у новом „стајлингу”. – Ретко ко зна енглески, нема Срба, али рад ће ми помоћи да пребродим кризе. Питам се како ћу се прехранити у свету јагњетине и овчетине, кад не волим ништа осим пилећег меса, али и то ћу да превазиђем уз помоћ предивних салата и поврћа које користе у исхрани.

Сању Панић у Смедереву сви знају. Од заљубљеника у рукомет, ђака из школе, дечице која маштају да буду славни рукометаши, па до старијих Смедереваца... Њена љубав према рукомету немерљива је. Није тешко препознати ту борбеност и срчаност и кад губи, и кад добија, док на фејсбуку обавештава пријатеље о свакој утакмици, победи и поразу.

Више од петнаест година играла је рукомет од српске па све до Прве женске лиге у бившој Југославији. Као тренер такође је показала резултате, поготово са мушком кадетском екипом Смедерева која је са Сањом на челу стигла на треће место у земљи. Селекторско место у Ирану заслужила је сама, кажу њени пријатељи.

Ни као прва Српкиња-селектор стране репрезентације, Сања Панић неће заборавити свој родни град. Чим преузме тим, већ у августу довешће рукометашице Ирана у Смедерево где ће их припремати за азијско првенство у Сеулу за велике окршаје са рукометним елитама попут Кореје, Кине, Јапана... Град на Дунаву биће прва од девет локација где ће радити са новим тимом.

– То ће бити добра промоција за Смедерево и Рукометни клуб где ми је остало срце, јер где год да будем, увек ћу срцем бити уз њих – каже Сања Панић.

О. Милошевић