Оклеветани Дејтон

Од нашег специјалног извештача
Вашингтон 23. фебруара – Дејтонски устав као кост у грлу смета највише онима који су да би се зауставио рат у Босни учествовали у његовом прављењу. Али тешко да у овом тренутку САД има времена и снаге да прогура његову промену у правцу јаче централне власти, а на рачун ентитета.

То се уз доручак и ручак за око две стотине учесника јуче чуло и у вашингтонском центру за стратешке и међународне студије (ЦСИС) где је одржана конференција о "Босни и Херцеговини на међународној раскрсници". Да ли је БиХ као сувереној држави потребна и даље канцеларија високог представника, каква треба да буду његова овлашћења, зашто на изборима побеђују националистичке странке, и питање над свим питањима – "Како у тренутку када САД има многе друге приоритете, чак и на Балкану, натерати такозвану међународну заједницу да помогне да се дејтонско уређење укине или бар реформише?"

Многи од присутних стручњака сада су острашћени "антидејтоновци", а учествовали су у изради споразума који је зауставио ратну трагедију у БиХ. Али уз све напоре да се БиХ и реформа дејтонског устава погура са стране, многим учесницима је јасно да је тренутак за жешћи притисак САД прошао са десетогодишњицом Дејтонског споразума. У то је уверен и Данијел Сервер из Америчког института за мир, који је чак позивајући политичаре да се помире са реалношћу и коначно почну сами да доносе критичне одлуке "јер им одговоре на њихова питања нико неће понудити на сребрном послужавнику". "Високи представник треба у БиХ да остане шест месеци до годину дана по решењу косовског питања, а надам се да ће то бити ускоро", рекао је Сервер.

И Јануш Бугајски, домаћин из ЦСИС који је у Америци био ангажован око црногорске кампање за одвајање, признао је да ће "Косово, свиђало се то нама или не, имати утицаја на даљи развој и судбину реформе устава у БиХ". Доналд Хејз, некадашњи заменик високог представника,  сматра да се "на Косову и у БиХ ситуације дијаметрално разликују" и да "становништво из РС не жели да се припоји Београду јер им је економски боље у БиХ".

Видевши у Дејтону главну баријеру за даљи развој Босне, многи амерички стручњаци који су ових година боравили на Балкану или су се њиме бавили истичу да Босни недостају битни предуслови за европски развој, као што су "заједничке националне вредности и интереси (Брус Хичнер из Пројекта дејтонских мировних споразума). А некадашњи министар спољних послова БиХ, за којим су се донедавно вукле потернице због проневере силних милиона из БиХ Мухамед Шаћирбеј изнео је детаље из дејтонских дана где је био учесник. Корен свих проблема у БиХ, по Шаћирбеју, јесте управо тај Дејтон, где је "за двадесет један дан заједно у исти устав стављен Стари тестамент са Кораном". "Али данас више нема никаквог разлога да се држимо Дејтона. Босански Срби нису у његовој изради ни учествовали, већ је посао у име њих обављао Милошевић. Тај стари пројекат довео је до мира. Сада је време да идемо на грађанско решење…рекао је, између осталог, Шаћирбеј.

Питање које је заокупило овај скуп, над којим виси сенка скорог косовског решења, да ли је Република Српска заиста спремна на отцепљење, наилази на различите одговоре. По некима (Данијел Сервер) политичари у РС не желе да се отцепе од БиХ јер би изгубили свој значај, док се други (Ед Џозеф са Џонс Хопкинса) чуде како то да се ипак ова недозвољена опција стално покреће у РС. Ед Џозеф је, иначе, упоредио ситуацију у БиХ са оном у Македонији. Тврди да ова јужна бивша југословенска република много боље функционише као јединствена творевина после Охридског споразума коме је дао предност над дејтонским мировним документом.