Градска „оса” још увек зуји

Има 66 година и још увек „зуји” улицама једнако чило као много млађе колеге. Веспе су данас попут свих осталих скутера: савремени мотор не производи онај стари, специфичан звук. Мењачи су аутоматизовани и одавно је избачен резервни точак. Због ових али и других предности које дају шмек малом градском мотоциклу, Стефан Радојичић, студент информатике и један од педесетак чланова Друштва љубитеља веспе, рођен много деценија после ерупције одушевљења поводом појаве веспе, више воли да кружи улицама града на неком старијем моделу. Нажалост, само повремено, јер је власник новог модела – из 21. века.

Задовољство да разгледа неке раритетне, легендарне двоточкаше у возном стању, имаће не само он већ и сви у Београду током овог викенда, када учесници другог међународног скупа „Беовеспа 2012” буду возили кроз град или паркирали своје љубимце на платоу испред Музеја историје Југославије (бивши Музеј „25. мај”).

– Очекујемо 100 учесника из Хрватске, Грчке, Словеније, Бугарске, Италије – каже Игор Богданов, потпредседник Друштва и возач и власник веспе, и додаје да ће један од најстаријих мотора бити онај у власништву њиховог члана – чика Милета.

– Милован Николић поседује модел из 1954. године. Купио ју је као тинејџер шездесетих година 20. века и увек је са нама на вожњама, дружењима и оваквим манифестацијама – каже Богданов.

У суботу пре подне учесници ће се провозати кроз центар Београда. Од 11.30 до 14 часова биће на платоу испред Музеја историје Југославије, а затим у организованој колони иду ка Авали.

Наши саговорници додају да у Београду постоји још један клуб, и да су заљубљеници у веспе организовани и у Ваљеву, Нишу, Вршцу; док је клуб у Новом Сада у повоју. Сви се познају, друже и сарађују.

Иначе, интензивирана је и сарадња са клубовима у окружењу. Прошле године десетак возача је ишло на скуп у Сплит, а ове године планирају крајем августа да се „спусте” до Грчке, а почетком септембра да се упуте на окупљање „весписта” у Дубровник у Хрватској.

Како каже Богданов, најбоље су организовани клубови по Италији и Грчкој. Сваке године одржава се и светска смотра, увек у другом граду,  где возачи стижу са свих меридијана. Ове године домаћин је био Лондон. Неколицини чланова српског друштва требало је пет дана да, прелазећи 500–600 километара, стигну на веспама у Британију.

Питамо заљубљенике у веспу да ли је мотор који је конструисан првих година после Другог светског рата (од делова авио-индустрије) и био прилагођен за разорене путеве, доживео ренесансу последњих година?

 – Сигурно јесте. Једноставно, повећана фреквенција саобраћаја по градовима утицала је да се врате веспе. Наравно, оне су дизајном иновиране, мада има и оних модела које су рађене по угледу на раније. Технички су попут других мотора њихове категорије. У Србији, нарочито у Београду, има их све више јер су возачи увидели предност вожње на два точка.

----------------------------------------------

Безбедност на првом месту

Наши саговорници подсећају на безбедност при вожњи веспе, али утисак им је и да се возачи у аутомобилима још нису навикли на ове што „зује” около. Недостаје нам и саобраћајна инфраструктура за мотоциклисте, на пример: исцртани делови на раскрсницама које су предвиђене и за двоточкаше, посебна паркинг места...