Бајатовић испуњава сан привредника

Није тајна да су током целе ове кризе привредници сањали исти сан, а то је да се у ситуацији када је државна каса празна, а они презадужени, приближе јединој институцији у земљи која још има пара – Народној банци Србије (НБС). Сви покушаји да се девизне резерве, које тренутно износе око 10 милијарди евра, преусмере за подстицаје привреди, досад су наилазили на оштро одбијање надлежних у централној банци, али и жестоке критике стручне јавности.

Међутим, Душан Бајатовић, високи функционер СПС-а, наговестио је да ће великим привредницима можда бити и испуњена ова дуго сањана жеља.

– Зашто нека нова Развојна банка не би емитовала хартије од вредности које би откупила НБС, а држава се задужила за додатних милијарду евра. Не видим зашто тај новац не би отишао за подршку пољопривреди, на пример, где је мултипликатор пет, односно где би се „оплодио” пет пута – каже Бајатовић који подсећа да је за одбрану оваквог „стабилног” курса потрошено 1,4 милијарде евра.

Овај високи функционер СПС-а поставља и питање зашто се држава не би задужила за додатних десет милијарди евра и тим новцем подстакла инвестициону потрошњу. Бајатовићева математика показује да би то утицало на повећање бруто домаћег производа, односно националног колача са 30 на чак 100 милијарди евра. То значи да удео државног дуга у БДП-у тада не би био 45, већ 25 одсто.

Стојан Стаменковић, координатор билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), јуче је, не бирајући речи, коментарисао предлог Душана Бајатовића:

– Слободно напишите да је идеја идиотска и да су то будалаштине. Ако нова влада то мисли да спроведе мораће прво на противуставан начин да промени гувернера. А резултат такве економске политике биће диван живот у врло високој инфлацији. Плате и пензије ће расти, али ће све то појести инфлација – оштар је Стаменковић.

Он се врло добро сећа да је Србија већ неколико пута у новијој економској историји већ опробала тај рецепт. Последице су каже биле катастрофалне. За време СФРЈ, по такозваном кључу, привредним организацијама се делио новац из примарне емисије, односно наштампане паре. Били су то такозвани краткорочни кредити за обртно пословање, подсећа Стаменковић. Новац из примарне емисије конвертовао се у трајна обртна средства и тако практично постајао актива привредних организација. Систем је пукао, јер они који су тај новац позајмили нису били у стању да га врате. Други пут тај рецепт је опробан у време владавине Слободана Милошевића, а завршио се хиперинфлацијом коју сви врло добро памтимо, каже наш саговорник.

Србољуб Антић, доскорашњи представник Србије у Међународном монетарном фонду, такође сматра да је Бајатовићев предлог опасан.

– Ако је та идеја толико добра зашто нова Развојна банка не би емитовала хартије од вредности, а инвеститори ће то знати да препознају и купиће такве дужничке папире. Саветујем господину Бајатовићу да их он први купи уколико је убеђен да је то добра идеја – казао је Антић.

Он иначе мисли да су високе девизне резерве Народне банке Србије најсветлија тачка наше економије. Зато је превише ризично поиграти се и са тим новцем.

– Такав потез значио би завлачење руке у џеп свим грађанима Србије без њихове сагласности. То би могло да има озбиљне социјалне и друштвене последице – убеђен је Антић. 

Од како је криза кренула готово да ниједан састанак представника крупног капитала и власти није прошао а да се није поставило питање коришћења новца из девизних резерви за подстицање привреде. Иако су они, по правилу, одржавани иза затворених врата, обавезно су после тога цуриле информације како су предлагачи таквих идеја били и Мирослав Мишковић, власник „Делта холдинга” и Бранислав Грујић, председник клуба „Привредник” и многи други. Једном приликом Слободан Вучићевић, док је још био председник Српске асоцијације менаџера, отворено је питао бившег гувернера Радована Јелашића.

„Добро, има ли шансе да од девизних резерви добијемо бар милијарду евра као помоћ. Бар 10 одсто”, инсистирао је Вучићевић.

Јелашић је одвратио да је у последњих 20 година Србија то урадила неколико пута и да му није познато да су те инвестиције биле нарочито успешне.

„И данас плаћамо цену те политике”, одговорио је Јелашић.

Исту политику у погледу девизних резерви наставио је и његов наследник Дејан Шошкић и готово идентично је одговарао на сличне захтеве привредника. Није посао НБС да решава проблеме привреде, био је најчешћи одговор којим је актуелни гувернер одговарао на ово питање.