Гарантовано до 3.000 евра

Ако би нека банка банкротирала, њеним клијентима наша држава тренутно гарантује да могу добити до 3.000 евра. У земљама Европске уније, међутим, минимални осигурани депозит износи 20.000 евра. Од око 3,8 милијарди евра на свим овдашњим штедним књижицама улози до 3.000 евра по штедиши износе 882,3 милиона евра, а осигурани лимит покрива у целости депозите у 69 одсто случајева.

Докапитализација Фонда за осигурање депозита, захваљујући донацији немачке развојне банке KfW од девет милиона евра, пружиће још већу сигурност и мирнији сан штедишама.

– Даљем јачању Фонда за осигурање депозита, који тренутно на располагању има 15 милиона евра, допринеће донација Немачке од 10 милиона евра од чега је милион у виду техничке помоћи. Крајњи рок за докапитализацију је 2010. година, а немачка развојна банка ће новац уплатити чим српска влада издвоји свој део од 8,8 милиона евра – каже за наш лист Јованка Косановић, директорка сектора у Агенцији за осигурање депозита која је недавно потписала уговор са KfW-ом.

Сврха осигурања депозита грађана је да их заштити у случају стечаја банке, а да, с друге стране, допринесе јачању поверења у банкарски систем. Директива Европске уније даје основне поставке за развој система осигурања депозита и свака земља чланица мора имати бар једну шему. Осигурање депозита постоји у Србији још од 1989. године, али је оно суштински успостављено законом од 2005, којим се штедишама обезбеђује да у случају стечаја банке – најдуже у року од 90 дана од Фонда добију до 3.000 евра.

– Осигурањем депозита у Србији се гарантује да ће сваки грађанин добити обештећење за штедњу (увећану за камату) до осигураног износа. Гаранција се односи појединачно на депонента у једној банци, без обзира на број рачуна (улога) који штедиша има код те банке. Све банке су обавезне да осигурају штедњу код Агенције и да редовно плаћају премију осигурања. Агенција обрачунава и наплаћује премију од банака, управља фондом осигурања и улаже средства, а случају стечаја банке организује исплату депозита – објашњава Косановићева.

Осигурани депозит је динарско или девизно потраживање грађанина (штедни улог, орочени депозит, текући рачун и други облик штедње). Агенција грађанима исплаћује депозит по званичном средњем курсу који важи на дан доношења решења НБС о покретању стечаја. Износ се утврђује након пребијања међусобних обавеза и потраживања банке и депонента. То значи да се укупно потраживање утврђује тако што се депозитима приписује обрачуната камата, до дана стечаја банке. Од тога се одбијају обавезе депонента према банци, на пример за кредит. Уколико је добијени салдо до 3.000 евра, у целости се исплаћује најдуже до 90 дана од дана подношења захтева. Ако је салдо већи, штедиша за остатак исплате подноси пријаву суду. Депоненти имају, подсећа саговорница, приоритет у наплати стечајне масе.

Основни извор средстава Фонда је премија осигурања депозита коју уплаћују банке. Законом је предвиђен и допринос из буџета Србије од 700 милиона динара. Средства Фонда се инвестирају у сигурне и профитабилне иностране хартије од вредности, како Косановићева каже, највећим делом у немачке, као и домаће обвезнице старе девизне штедње.

--------------------------------------------------------------------------

Првих пет банака

Депозити у 2006. у односу на 2005. годину, дакле за само годину дана, порасли су за 38,5 одсто. Првих пет банака са највећом штедњом учествују у укупним депозитима са 57,1 одсто (Комерцијална банка, Рајфајзен, Интеза, ЕФГ Евробанка и Сосијете женерал банка). Девизни депозити учествују са 88,7 одсто, а динарски са 11,3 одсто.

--------------------------------------------------------------------------

Како је у свету