Ров на Калемегдану из деветог века

Претпоследњег дана овогодишње кампање истраживања Источне капије у Доњем граду Београдске тврђаве, археолози су наишли на прворазредно откриће – остатке великог рова који се пунио водом, а са чије се предње стране вероватно налазила палисада, односно грудобран од балвана. Тако је потврђено оно што се до сада само претпостављало – да је на том потезу између 9. и 13. века постојало утврђено словенско насеље.

– Открили смо систем одбране Доњоградског насеља у раном средњем пре него што је деспот Стефан Лазаревић почетком 15. века подигао бедеме. Од 1968. године када су почела истраживања на тврђави нисмо имали ниједан материјални доказ наше претпоставке да је Доњи град морао бити брањен и пре 15 века. Испод рова пронађен је наставак римског бедема, чије смо делове откривали и раније али сада први пут у Доњем граду. То указује да је у средњем веку примењен римски систем одбране, само са великим дубоким ровом уместо бедема – објашњава др Марко Поповић, руководилац археолошких истраживања на Београдској тврђави.

Истраживачи Археолошког института нису се надали да ће већ први радови на локалитету Североисточни фронт – простору између капије Карла шестог и Видин капије резултирати сеназационалним открићем.

– То у овом тренутку не изгледа наручито атрактивно, мали откопани простор са крхотинама керамике али вредност тог научног открића је огромна. Ово је велики искорак према којем тек треба осмислити будућа истраживања која ће заокружити слику Доњоградског насеља у раном средњем веку. То не значи да ћемо већ следеће године моћи да кренемо у освајање те територије. Али овај простор мора бити сачуван за археологе, тако да се не сме допустити, као што се причало, да се на њега прошири зоолошки врт – изричит је др Поповић.

Пре него што су се јуче њихова „маштања обистинила на јави”, истраживачи Археолошког института су претходне три недеље завршили ископавања Источне капије у Доњем граду. Реч је о комплексу који је настао у првој половини 15. века, а прву капију у том делу Београдске тврђаве подигао је деспот Стефан Лазаревић.  

– Испред капије формиран је барбакан са две полукружне куле које су биле снабдевене топовима што је у то време представљало највећу иновацију.  Кроз капију се пролазило све до почетка 18. века, када су Аустријанци урадили нову, капију Карла шестог. Источна капија је била добро сачувана до 1944. када је погођена у савезничком бомбардовању и до темеља разрушена. На тим рушевинама су обављена археолошка истраживања и пронађени су њени остаци. Део је конзервиран, а ове године нам је био циљ да се спољна страна капије открије како би у будућности могла да се реконструише. Откривена је и стара ескарпа куле, косо ојачање њених темеља, које потиче из прве половине 16. века, када су Турци заузели Београд и делове фортификације су ојачали. Нисмо све до сада знали ни да је ескарпа разрушена у бомбардовању – истиче др Поповић.

Овогодишња истраживања на Београдској тврђави биће завршена за седам дана, а град је са 700.000 динара финансирао радове. Од 60 хектара тврђаве, споменика културе од изузетног значаја, проучено је око седам одсто, што је како каже Поповић, у археолошком смислу огроман проценат истражености.