Палић добар за уживање, а нездрав за купање

Суботица – Завод за јавно здравље упозорио је Суботичане да се у Палићу купају на сопствени ризик јер вода језера садржи бактерије фекалног порекла. Најсавременији пречистач отпадних вода у Србији је пре три годинепуштен у рад, па се од маја 2009. у језеро испушта чиста вода у којој је контролисано присуство азота и фосфора. Вода са пречистача довољна је да после годину дана „замени“ 10 милиона кубних метара воде у језеру, па се поставља питање због чега је вода у језеру и даље проблематична.

– Због тога што се у језеро из околине и даље сливају загађења. У туристичком делу проблем је недостатак канализационе мреже па од Зоо-врта до Викенд насеља постоје септичке јаме које се кроз земљу „цеде“ до језера. Осим тога, готово око две трећине језера је пољопривредно земљиште. Вештачко ђубриво и стајњак који се користе на њивама лако доспевају у језеро, јер је понегде између воде и ораница размак мањи од метра – објашњава за „Политику“ Мишел Роман, дипломирани хидролог. Роман је стручни сарадник у „Парку Палић“ где је дошао пре годину и по дана посредством GIZ–CIM програма немачке владе.

Роман показује резултате рада пречистача и објашњава да Суботичани могу да буду поносни што су завршили један тако велики и важан пројекат као што је пречистач, али иако он сада пушта бољу воду у језеро, то још није довољно добро.

– У језеро је некада пуштана вода у којој је било и преко пет милиграма фосфора по литру, што су вредности септичке јаме. Сада са пречистача излази вода у којој је испод 0,5 милиграма фосфора по литру и по томе је боља од стандарда ЕУ. Помоћу новог пречистача смањен је садржај нутритијената (фосфора и азота) за око 90 одсто, што је стварно велики успех. Овог лета концентрација фосфора у језеру Палић креће се између 0,3 и 0,5 милиграма, што је знатно боље, али није довољно и још не утиче на раст алги. Да би квалитет воде у језеру био видљив, садржај фосфора морао би бити задржан испод 0,1 милиграма по литру – каже Роман.

Роман сматра да је неопходна изградња канализационе мреже на Палићу јер је недопустиво да се отпадна вода из околних приватних кућа и вила слива готово директно у језеро. Потребно је и да се језеро заштити од околне пољопривреде. Седамдесетих је било предвиђено око 500 метара заштитног појаса око језера. Али данас би заштитни појас те ширине био неизводљив, паби били задовољни и са формирањем тампон-зоне од 20 метара. Осим што штити језеро то је и прилика за формирање стазе за шетање, вожњу бицикла или ролера.

И док у „Парку Палић“ али и у градској управи превладава идеја да се Палић спасава измуљавањем  и вађењем око 1,3 милиона кубних метара муља, из туристичког сектора, Мишел Роман сматра да сама та мера неће донети дугорочно решење.–Муљ у језеру је углавном последица и прво треба уклонити узроке – каже Роман. При том, изградња канализационе мреже и откуп околног земљишта за заштитни појас, према његовој рачуници,стајали би двоструко мање.

Александра Исаков

-----------------------------------------------------------

Искуство Боденског језера

Мишел Роман организовао је стручну посету Боденском језеру и Институту за истраживање језера које има традицију дугу 100 година. Њихова препорука је да се у оваквим језерима решење проблема не тражи у води, већ у језерском сливу. Они очекују да се вода видљиво избистри када ниво укупног фосфора у језеру буде испод 0,1 милиграма, док је тренутно од 0,3 до 0,5 милиграма. Сазнања до којих су дошли током посете представиће 16. јула на отвореном универзитету у Суботици.