Има ли бране за високе камате

Јучерашња информација из Црне Горе да је тамошња централна банка наложила пословним да смање високе каматне стопе с упозорењем да ће, уколико то не ураде, сама прописати дозвољене стопе задуживања – изазвала је праву пометњу. Логично се намеће питање зашто њихова централна банка може да предузме такве мере а наша не може? И код нас су камате високе и тешко да су ниже него њихове.

Савет Централне банке Црне Горе на јучерашњој седници је, како преносе агенције, оценио да су каматне стопе „екстремно високе” и наложио банкама да их елиминишу до октобра ове године.

Уколико то не учине, централна банка ће сама у последњем кварталу године прописати максимално дозвољене каматне стопе. Просечна каматна стопа у Црној Гори је 11 одсто.

Међутим, детаљније сагледавање црногорске банкарске сцене указало је да се иза поменуте одлуке „крије” борба против оних екстремних каматних стопа како је наведено у њиховом саопштењу, тачније зеленашких, а не свих.

Извор близак црногорској централној банци појаснио је да у њиховом систему послују специфичне микрофинансијске институције, њих шест, које одобравају кредите с каматом већом и од 30 одсто. Значи, прави зеленаши. Њихова специфичност је да раде само са својим парама, што значи да само дају кредите, а не примају новац на штедњу.

Наш извор потврђује да је налог њихове централне монетарне институције ипак упућен свим финансијским институцијама на тржишту, па и класичним банкама.

Да ли је код нас могуће да централна банка донесе неку такву одлуку или би тиме нарушила правила слободне утакмице?

Из НБС на питање да ли они имају сличне надлежности као Црногорска централна банка, јуче није стигао одговор. Стручњаци кажу да, без обзира на то шта пише у прописима, Народна банка, скривена иза формулације о заштити финансијског система, може на разне, индиректне начине да се бори против високих камата у систему. Подсећања ради, гувернер Дејан Шошкић је уочи прошлогодишње недеље штедње покушао вербалном интервенцијом да ограничи камате. На такозваном џентлменском састанку гувернера и банкара, први човек НБС сугерисао је да се грађанима не нуде високе камате на штедњу, јер то утиче на поскупљење зајмова и креира ризике у систему. Комисија за заштиту конкуренције је тада, не спомињући гувернера, у саопштењу упозорила банке да се камате слободно формирају на тржишту.

У јавности је безброј пута наведено да су код нас камате превисоке, да су упркос томе што послују чак 33 банке услови позајмљивања новца идентични, да су се банке картелизовале и слично. Ову тврдњу нико, међутим, није доказао. Комисији за заштиту конкуренције, како су нам потврдили, нико није чак ни затражио да се позабаве овим проблемом нити је поднео доказе за то.

Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, каже да потрошачке организације још нису радиле истраживања понашања банака на нашем тржишту и евентуалног монополског, односно картелског удруживања.

– То нам јесте један од приоритета, али тренутно немамо финансијских средстава за то. Али, често се нашој организацији потрошачи жале на банке и имамо много питања везаних управо за висину каматних стопа, али и за обавештавање клијената о томе шта све крије кредит. Оно што ми захтевамо од банака које послују у Србији, јесте само да раде онако како раде у земљама из којих су дошле – каже Паповић.

Зоран Јеремић, економски аналитичар, сматра да код нас постоји конкуренција банака и да, у поређењу с регионом, услови задуживања нису лошији.

– Високе камате су одраз проблема у систему – ненаплативих зајмова, високих резервација. Занемарује се да су код нас пасивне камате, односно оне на штедњу високе, а против тога се нико не буни. Административно смањење камата би било вештачко решење које би за последицу имало несташицу новца за кредитирање, као уосталом код све робе код које се административно одређује цена – сматра Јеремић.

Ј.Рабреновић