Није ми ништа, добро сам

„Јао, шефе, извините што касним, пола сата сам тражила место за паркинг”, у даху је изговорила млада службеница улазећи у канцеларију са одговарајућим „Кока-Кола” осмехом и изразом лица које непогрешиво говори да је кашњењу на посао кумовало продужено спавање, а не гужва у саобраћају. Евоцирајући успомене на претходно вече, она је своје колегинице на паузи за кафу забављала причом о супругу који јој је обећао да ће је овог лета водити на једно егзотично путовање, иако јој је он скрушено признао да ће овог лета моћи да финансира летовање на Црногорском приморју. Када је стигла кући са врата је „обрадовала” своју вољену половину речима: „Види шта сам купила на распродаји”, показујући ми хаљину која је купљена по – пуној цени.

Ово није „дневник једне лажљивице” већ списак лажи које једна просечна жена изговори у једном дану. Ако је веровати резултатима британског истраживања, једна жена у просеку три пута дневно „заобиђе” истину, што збирно износи 1.095лажи годишње и 68.796 лажи током живота, док представник јачег пола недељно изговори 42 лажи, годишње слаже 2.184 пута, што у збиру износи око 126.672 лажитоком живота! Другим речима, мушкарци лажу двоструко више од жена и дневно изговоре у просеку шест лажи.

Најчешћа лаж коју изговарају представници оба пола гласи: „Није ми ништа, добро сам”. Лаж која најфреквентније силази са усана мушкараца гласи: „Наравно да ниси дебела”. Односно: „Твоја задњица не изгледа велико у томе”. Злобници ће рећи да је већини мушкараца важнији мир у кући него пар килограма вишка распоређених на „незгодним” местима своје згодније половине, а резултати овог истраживања сведоче да жене најчешће сакривају истину о својим излетима у куповини. Наиме, већина дама ни у стању хипнозе не би открила шта је купила и колико је тачно новца потрошила на неки одевни предмет, а најчешћа лаж коју изговарају лепше брачне половине гласи: „Не, то није нова хаљина, имам је већ годинама”.

Осим што лажу једни друге и шефове на послу, партнери лажу и децу. Трагајући за одговором на питање – колико пута родитељи слажу своју децу у току њиховог одрастања, британски истраживачи дошли су до закључка да маме и тате изговоре око 3.000 неистина, а најчешћа лаж која допире до дечјих ушију гласи да Деда Мраз доноси поклоне само доброј деци. Наиме, чак 84 одсто родитеља који су учествовали у анкети британске интернет странице bejbivebsajt.com признало је да уз помоћ „декице из Лапоније” покушава да мотивише своје малишане на послушност.

Универзални одговор психолога на питање зашто лажемо гласи – да би избегли непријатност, односно да би добили неку корист. Психолог Сања Марјановић међутим, истиче да нису све лажи исте и немају исту „тежину”. „Лагање није увек мотивисано лошим мотивима – некада лажемо да не бисмо повредили друге (блиске) особе. Искреност по сваку цену – има своју цену, а та цена је повређивање других. Замислите шта би било када би мушкарци на питање жене да ли сам се угојила стално говорили истину. Када би пријатељици саопштили да је нова хаљина отвара – у струку или када би закашњење на послу правдали стварним разлозима типа – успавао сам се. У тим ситуацијама изговарамо социјално пожељне лажи које никога не повређују и не наносе никакву штету”, оцењује овај психолог, истичући да „не мора да се слаже, али не мора ни све да се каже”.

Проблем настаје, додаје наша саговорница, када се лаж устоличи у комуникацији – ако видно нерасположен или узнемирен партнер на питање шта ти је стално одговара – није ми ништа, то значи да стално лаже, да не дозвољава ближњем свом да му помогне или да крије нешто од партнера. Онда користимо метафору о склањању ђубрета под тепих које нас у једном тренутку преплави.

„Велики број лажи проистиче из потребе да себе прикажемо у бољем светлу, а то нарочито важи за интимну и професионалну сферу живота. Ова врста лажи јесте инспирасана несигурношћу да нас друга страна неће одмах прихватити са свим нашим манама и врлинама, па се трудимо да прикажемо најбољи део себе – и мало више од тога. Због тога мало ’фризирамо’ пословни си-ви и представљамо најбољи и најромантичнији део себе на почетку интимне везе, када још увек нисмо сигурно да смо себе устоличили на професионалном ’трону’ и у животу драге особе”, констатује психолог и психотерапеут Александар Срећковић.

Катарина Ђорђевић