Разумевање, поверење и једноставност

Писање је контакт с неким. Познатим. Непознатим. Са женом, размишља Срђан Ваљаревић.
Писац за кога тврде да са читаоцима дели "све своје сумње и снове" , публици се прво представио збирком песама. У једној од њих био је довољно искрен да призна.
"Зовем се Срђан Ваљаревић. Имам мале шаке и дебеле усне. Имам хиљаду долара, читам Шервуда Андерсона, веома сам лош удварач."
Књижевник коме је страно било какво замагљивање истине, далек је и од сваког улепшавања ствари. Тврди је реалиста. Он није склон никаквој идеализацији. Чак ни песничкој. Мисли да не постоји идеална жена, као ни мушкарац. Тежиште ствари он, пре свега, усмерава ка разумном односу између двоје људи.

– Добра комуникација у тишини. То је за мене идеална жена. Разговор између мушкараца и жена је најважнија ствар на свету. За мене је лично то јако значајно. Идеал физичке лепоте имамо на Ботичелијевим платнима. Да ли се он мења или не, искрено, немам тај однос. Разумевање, поверење и једноставност јесте оно што је мени највредније. Све остало што је компликовано, што притиска, стеже, што гуши однос између двоје људи, то ме одбија од сваке, посебно женске особе – каже писац.

У Ваљаревићевим делима приметно је поштовање женског рода. Он никада није заједљив, циничан према њима. Као да брани право на емоције.

– На исти начин размишљам о женама и мушкарцима. С једном разликом. Жена може много боље да ти објасни шта си, ко си и какав си. Она је највидљивије мушко огледало. Испред ње нема лажи за оног ко хоће да чује и види. Боље од мушкараца могу да ти објасне неке ствари. Имају бољи увид о теби. С друге стране, парадокс је да је ово мушки свет и мушко друштво, а жене боље виде, осећају и доживљавају тај свет – сматра наш саговорник. Преовлађујуће је мишљење да Ваљаревић пише онако како мисли. Ласкају му да сваког ко то чита може слободно да погледа у очи. Да ли данашњи мушкарац и жена могу исто то да ураде ?

– Нажалост, ствари су се поставиле тако да мушкарац нема потребу да слуша жену. Тако је данас, тако је било увек. Оно што је ново, мушкарци и жене све мање опште међусобно. Удаљили су се. Они, пре свега, треба да почну да комуницирају, отворено размењују мисли и осећања. То приближавање двоје људи, емотивно, мисаоно је најеротичније. Ако нема таквог контакта, мене друго не интересује – недвосмислен је писац. Постоји ли начин да се дубока дистанца између двоје људи у новом веку превлада Има ли лека емотивној провалији?

– Када је у друштву са другим мушкарцем, мушкарац се опусти, глупира. Поред жене он може да постаје боље, племенитије, речју, хуманије биће. Јер, од ње може да учи. Жена у себи носи принцип даривања живота. А, то је немерљиво са било чим другим. Оне су ствараоци, архитекте наших живота. Љубав, дакле, постоји. Питање је колико смо кадри за њу.