Океан под земљом

Океан велики као Арктички, и то у Земљиној нутрини! Признајте да то нисте очекивали?

Мајкл Висешен са Универзитета Вашингтон (САД), професор планетарних наука, открио га је са сарадницима изучавајући сеизмичке таласе у Земљином омотачу или плашту (слој испод коре). Први доказ да вода постоји у унутрашњости наше планете. Проучено је 80.000 издвојених валова из више од 600.000 трусних отисака (сеизмограми) да би се уочио водени океан дубоко испод источне Азије.

Уобичајени поступак сеизмолога подразумева сликање подземља и мерење брзине простирања таласа изазваних потресом. Тако настаје својеврсни рачунарски приказ Земљине коре и омотача. Уколико би се ослонили само на подземна подрхтавања, истраживачи не би разлучили разлику између температуре и промене у саставу.

Истраживање је предочено у монографији коју ће објавити Америчко геофизичко удружење.

Дотични научник користи, међутим, све омиљенији начин којим се рашчлањују таласи дубоко запретени. Да то осветлимо примером из свакодневног живота. Уколико чекићем снажно ударате по столу, одјек ће се разлити из извора до саме ивице, донекле разводњени укупном масом намештаја.

Слично томе сеизмолози сазнају колико је поједино подручје испод земље чврсто, што је повезано с топлотом и водом. Посматрајући земљотресне таласе, у стању су да распознају да ли су одступања узрокована температуром и водом.

Шта је урадио Мајкл Висешен?

Проучио је тушта и тма образаца подземља на којима је океанско дно дубоко потонуло. Под Азијом се Тихоокеанско подморје наслагало у планетном омотачу, и овде су искрсла необилна разводњена подручја, у којима је вода малчице успорила ток трусних таласа. Све је указивало на изобилну течност.

Претходна израчунавања указивала су да океанска плоча, заривена у Земљину утробу од 1.200 до 1.400 километара испод површине, може да истисне воду у стене изнад. Али то још нико није запазио. Управо се појавило такво разводњење с хладном водом у стенама која је бивала топлија како се силазило у дубину. У горњим слојевима имало је више.

Имајући у виду да стење задржи једва 0,1 одсто воде, прерачунато је да подземно складиште има, најмање, воде колико у Арктичком океану.

Минулих година сеизмолози су били прилично узбуђени на такву помисао, потврђену мноштвом дигиталних снимака, насталих захваљујући хиљадама линија програмског кода који је исписао Мајкл Висешен са сарадницима.

Још у основној школи се сазнаје да је око 70 одсто Земљине површине прекривено водом, с веома важном геолошком улогом мазива које омогућује подземно струјање и клизање тектонских плоча, чијим сударима се образују планине. На задивљујући начин она подмазује механизам омотача који олакшава померање плоча и путовање континената.

Погледајте сестринску планету Венеру: веома топла и сува у својој нутрини, она нема тектонске плоче. Сва вода је, вероватно, давно испарила, а без текућине нема проклизавања коре. Испада да је подземље (подвенерје) одвајкада закључано или, боље рећи, заувек стишано.