Ми се не ругамо никоме

"Покондирена тиква" Јована Стерије Поповића у режији Јагоша Марковића биће премијерно изведена на Великој сцени Народног позоришта у Београду, у уторак, 27. фебруара.
Драматург је Молина Удовички-Фотез, сценограф Борис Максимовић, костимограф Божана Јовановић.
Познати редитељ је окупио занимљиву глумачку екипу која је, каже, "врло специфична, аристократска, душа им је лепо васпитана и нисмо случајно правили ову поделу".
"Марковић је у шнајдерају. Пробају Олгин костим", сазнајемо од пристиглих чланова екипе која у раним послеподневним сатима има пробу. Михаило Лађевац дошао је први. Воли, каже, да на миру пређе текст. Лађевац тумачи лик Јована, шегрта.

Атмосфера у сали се мења доласком темпераментног Јагоша Марковића. "Дајте ми да пијем воде. Пробајте текст, а после тога да вас видим све у шнајдерају. Тешко ми је да се концентришем, јер глумци пролазе текст", каже редитељ.

Пробе које води Јагош Марковић су представа за себе. Прати их смех, духовити коментари, али и велики рад.

– Од поделе смо кренули. Већ смо пуно урадили. Не можете Стерију који је горак, болан, духовит, пун виталности, пун свега што живот има, да радите без високог рафинмана. Свако има право на своју Војводину и свог Стерију. Ово је наше виђење. Он је ближи Чехову, Војводина ми је увек била много ближа руској степи, ту су ти салаши. Радио сам у Сомбору и видео тај ниво лепог начина живљења. Те Чеховљеве спахилуке и ту, "моју" Војводину имао сам срећу да нађем у Стерији – каже Јагош Марковић.

– Учим сваки дан, додаје, од те Феме, како се бори за бољи живот. Одавно смо научили да преживљавамо, јер и пацов преживи, и то није било у првом плану. Моја обавеза је била да сачувам црвену нит духовности. Знам да када се ради "Покондирена тиква" сви очекују да се мало ругамо. Ми се не ругамо никоме, и није нам потреба. Мислим да је театар озбиљнија ствар. Ту смо да прославимо живот, али који живот? Живот који, заправо, желим себи, који желимо свима.

Редитељ Марковић истовремено разговара са нама, али мотри на екипу: "Од ове Олге не могу ни да се концентришем", каже, а онда – "немој ме сликати из тог угла", добацује фоторепортеру. "Не могу без Молине. Питајте нешто њу..."

– Нема великих интервенција на тексту, врло се поштује Стерија, али има интервенција у смислу времена. Сви глумци су током целе представе на сцени, у сваком тренутку знамо шта се догађа са свим јунацима. Нисмо ништа додавали, само смо ритам прилагодили нашем времену – каже нам Молина Удовички-Фотез.

Екипа ужурбана: Олга Одановић тумачи Фему. Тврди да је костим одличан, урађен са мером, неутралан, баш онакав како треба да буде... Александру Николић затичемо у необичној ситуацији. Марковић јој тапира косу, односно прави фризуру баш онакву каква ће бити на премијери. Она тумачи Сару која је, каже, у Јагошевој концепцији: "весела, оптимистична, добра, разиграна, ексцентрична".

Дарко Томовић има проблем друге врсте. Божана Јовановић инсистира да носи чизме али Јагош не дозвољава јер хоће да разбије мачо балкански стил. Томовићу је поверен лик Феминог брата Митра.

– Лађевац, зашто си се подшишао, требало је да питаш редитеља. Мораш да имаш коврџе као гусар..., обраћао се Јагош Марковић младом глумцу који је за то време неуморно понављао текст са партнерком Олгом Одановић. Бранислав Томашевић узима гитару, свира и пева... Игра Василија. Занимљив је лик, каже, оличење доброте, чистоте, љубави и свега онога што нам недостаје. У подели су и: Хана Јовчић, Јелена Хелц, Александар Срећковић.