Творац српске државе

Српска православна црква данас слави Светог Симеона Мироточивог, првог српског светитеља и родоначелника владарске лозе Немањића.
Ујединитељ и творац независне српске државе, велики рашки жупан Стефан Немања упокојио се под монашким именом Симеон 13. фебруара, по јулијанском, односно 26, по грегоријанском календару, 1199. године, али је због великог поста ове године слављење померено на недељу.

Ове године се навршава и осам векова од преноса моштију Светог Симеона из Хиландара у манастир Студеницу. Др Љубомир Максимовић, директор Византолошког института Српске академије наука и уметности, каже да историографија дуго није била сигурна када је Симеоново тело пребачено у Србију, а претпостављало се да је то било између 1204. и 1208. године.

– Анализа византијских извора, па и житија Стефана Првовенчаног, упућује да је пренос моштију био осам година после упокојења – истиче професор Максимовић.

Директор Византолошког института објашњава да су припреме за пренос моштију Савиног оца почеле у јесен 1206. године и да су мошти после дугог путовања стигле у Србију 9. фебруара, по јулијанском календару (22. по грегоријанском). На дан упокојења, 13/26. фебруара, мошти Светог Симеона су у Студеници почеле да точе миро, што је, као објашњава Максимовић, био предуслов за канонизацију овог свеца.

– Пренос моштију у Србију био је и веома значајан политички догађај. Над телом оца обављено је коначно помирење браће Стефана и Вука. Сава те године постаје игуман манастира Студенице, најзначајнијег манастира у земљи, пандана Хиландару – каже Љубомир Максимовић.

Свети Симеон је рођен 114. године као Немања, син Завидов у Рибници, поред данашње Подгорице. Пошто је то било време очевог прогонства, крштен је по католичком обреду, јер у близини није било других свештеника. По повратку породице из прогонства миропомазан је по православном обреду у цркви Светих апостола Петра и Павла, у Расу код Новог Пазара. Управљао је источним српским земљама и за то време успео је да државу прошири и среди. Учврстио је православну веру, кад су јој претиле јереси са свих страна, а нарочито богумилска. Успоставивши мир са околним земљама, 1196. одрекао се престола у корист свог средњег сина Стефана.

До одласка на Свету гору Симеон је монашке дане провео у манастиру Студеници чији је био ктитор. У манастир Ватопед на Атону стигао је 2. новембра 1197. године, а у обновљеном Хиландару Симеон је поживео само осам месеци.

У част Стефана Немање, потоњег Симеона, сутра ће се на Коларчевом народном универзитету одржати традиционална петнаеста Светосимеонска академија коју ће беседом отворити епископ браничевски Игњатије. У програму ће бити премијерно изведено дело "Десет обраћања Богородици Тројеручици Хиландарској". Ово музичко дело на стихове академика Љубомира Симовића компоновао је Зоран Христић.

Поводом 807. година од смрти Стефана Немање се огласило и удружење РАС из Новог Пазара упозорењем да је "творац српске државе, која данас постоји под именом Србија, избрисан из историјског памћења". Ово удружење, између осталог, од државе тражи да се на платоу манастира Ђурђеви ступови изгради меморијални културни центар "Стефан Немања" и да се 26. фебруар прогласи за Дан државности Србије.