Шта предвиђа сценарио ванредне ситуације

Ако у Србији буде проглашена ванредна ситуација због великих врућина, грађани би је могли осетити по изменама радног времена, цистернама са водом распоређеним по градовима и насељима, забраном рада на отвореном простору, другачијом организацијом јавног превоза у складу са измењеним радним временом, у којој би тежиште било на возилима са климатизацијом. Оно што би потенцијално могло постати проблем је снабдевање струјом, јер искуство говори да се током лета због многобројних клима-уређаја бележи рекордна потрошња.

– Нисмо до сада имали такво искуство, мада смо се са великом врућинама суочавали у лето 2007. године, када је поврх свега било и много шумских пожара. У једном тренутку горело је 32.000 хектара шума. Од наших суседа искуства са посебним мерама предузетим због врућина имају Црна Гора и Македонија, где су бележене још више температуре него што су сада код нас – објашњава Предраг Марић, помоћник министра унутрашњих послова и начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије.

Он каже да се у овој институцији већ десетак дана разрађује могућност увођења ванредне ситуације због врућине, односно шта би требало радити у том случају.

– Важно је истаћи да сама висина температуре и низ таквих врелих дана нису услов за увођење ванредне ситуације, мада у делу јавности постоји заблуда да је та граница 40 степени Целзијуса. Ванредна ситуација уводи се када је у битној мери поремећен свакодневни живот грађана – рекао је Марић.

А шта је „битно поремећен” свакодневни живот, то морају да констатују општински и градски штабови за ванредне ситуације, јер ни по врућини, као и зимус, није иста ситуација у свим крајевима Србије. Заправо, сценарио увођења ванредне ситуације био би попут онога од прошле зиме, када је због високог снежног прекривача, овај појам први пут ступио на снагу, у складу са савременим законским решењима која регулишу ову тематику. Ванредна ситуација би била проглашавана на локалном нивоу, републички штаб за ванредне ситуације би то пратио, па би у једном тренутку могао да прогласи ванредну ситуацију у целој Србији или на делу њене територије.

– Проглашење ванредне ситуације даје правни основ републичком штабу да издаје наређења, уместо садашњих препорука које поједине институције дају због врућине. На пример, у републичком штабу је, између осталих, присутан представник Министарства рада и социјалне политике, па би се могла издавати прецизна наређења везана за радно време или рад на отвореном простору, који би могао бити забрањен – истиче Марић.    

Врелина и температуре до 39 степени очекују се и наредних дана, објашњава Горан Пејановић, помоћник директора Климатског центра РХМЗ.

– Могући су краткотрајни пљускови и грмљавина данас и сутра, док у четвртак очекујемо пролазно наоблачење и освежење са локалним пљусковима и грмљавином – рекао је Пејановић.

Да је освежење пролазно показује и месечна сезонска прогноза за јул када нас, како каже наш саговорник, очекују сувљи и топлији дани за три до четири степена.

-----------------------------------

Најтоплији јун откако се врше мерења

Иако се многима чини да је ово најтоплије лето, рекорд од 24. јула 2007. године још није оборен. Тада је Смедеревска Паланка „горела” на скоро 45 степени Целзијуса, а Београд је био хладнији за један и по степен. До сада најтоплије је било 30. јуна у Лозници – 39 степени, што је и „лични” рекорд ове метеоролошке станице.

– Иначе, 2012. године температуре су више од три до пет степени у односу на оно што називамо просечним вредностима. На пример, у Београду је топлије за четири и по степени него што је уобичајено, а од овог, у главном граду био је топлији само јун 2003. године. Протекли месец је на југу и северу Србије најтоплији јун од када постоје мерења, односно од 1888. године – истакао је Пејановић.

-----------------------------------

Рекордни број тропских ноћи

Минули јун остаће упамћен и по великом броју тропских дана, односно оних дана када жива прелази 30 степени Целзијуса. У тој „дисциплини” најбољи је био Лесковац са 20 дана, док је у осталим пределима таквих дана било од 12 до 19.

– На Копаонику и Црном Врху нису забележени тропски дани, док су Златибор и Сјеница имали два, односно четири тропска дана. Највећи број тропских ноћи, када минимална температура прелази 20 степени целзијуса, забележено је у Београду, чак 13, чиме је превазиђен досадашњи максимум из 2003. године од 12 ноћи – објаснио је наш саговорник.