Еврозона у цајтноту

Поносни на свој најновији рецепт против дужничке кризе, лидери Европске уније су крајем јуна – незахвалну разраду суштинских детаља „историјског споразума” – препустили министрима финансија еврозоне на јучерашњој седници у Бриселу.

Изградња будуће банкарске уније, начин трошења новца у европским спасилачким фондовима, размере помоћи Шпанији и Кипру, и евентуалне олакшице Грчкој, главнина су дневног реда министарског састанка, који су берзе и пре његовог почетка дочекале „на нож”.

Сумњајући да ће скуп у Бриселу изнедрити конкретна решења за текуће дужничке невоље Шпаније (регион Валенсије најављује скори банкрот), Италије (рекордни скок цене задуживања) и Грчке (оманула у испуњењу 210 захтева кредитора), азијске берзе обориле су вредност евра на најнижи ниво од јула 2010. године (1,22 америчка долара).

„Мере договорене крајем јуна у Бриселу о директној докапитализацији банака из европских спасилачких фондова, нису довољно конкретне. Лидери су испустили да наведу које ће урушене европске банке најпре добити финансијска средства, о којим сумама је реч и када ће бити исплата”, упозоравају трговци са берзе у Токију.

У међувремену, у Европи је смушених параметара на претек. Инвеститори су јуче Немачкој плаћали да би јој позајмили новац на шест месеци, док су камате за позајмице Шпанији и Италији подигли изнад алармантних седам одсто. Инспектори западних кредитора су Грчкој најавили извештај о спровођењу реформи за средину септембра, до када егејској нацији неће исплатити ни цента раније договорене транше помоћи.

Атина је истовремено упозорила да 20. августа има да врати 31,5 милијарди евра које нема. Европска комисија је проценила да ће пропис о будућој банкарској унији ставити у процедуру „почетком јесени”. Мадрид је у последњем тренутку пред самит министара настојао да у дневни ред прогура једногодишње продужење рока за снижавање буџетског дефицита на три одсто (до 2014. године). Једина институција која има довољно новца да дела јесте Европска централна банка, оценио је јуче Хосе Мануел Гарсија  Маргаљо, министар иностраних послова Шпаније која је иначе недавно затражила хитан страни кредит од 100 милијарди евра за помоћ урушеном банкарском сектору.

Разапета између драматично опречних захтева политичких лидера држава оснивача и финансијских мањкова најмање пет од 17 чланица монетарне уније, Европска централна банка почела је јуче јавно да се пребројава.

„Европска централна банка не може унедоглед да настави са спасилачким операцијама, јер врло брзо може угрозити своје билансне књиге”, упозорио је јуче Клас Кнот, члан Управног одбора ЕЦБ.

Дижући зид пред поплавом захтева за јефтиним кредитима које подупиру све дубиозније државне обвезнице европериферије, ЕЦБ је сада поставио плафон колико може да прогута таквих колатерала. Колико пара има још ЕЦБ за гашење дужничке кризе која се шири, пре него што њен оперативни систем буде угрожен, нова је нелагода за Брисел.

„Илузорно је веровати да ЕЦБ може самостално да се избори са недаћама економија и финансијских тржишта”, упозорио је Јорг Асмунсен, члан Управног одбора ЕЦБ.

Експерти „Дојче банке” прогнозирали су јуче да ће због дужничке кризе која се шири а не решава, евро у берзанској размени током лета пасти на око 1,20 америчких долара.

„Еврозона је у цајтноту”, упозорава Нуријел Рубини, амерички економиста који је предвидео глобалну финансијску кризу 2007. године.

Т. Вујић

-------------------------------------------------------

Руске паре за Кипар

Кипар је поднео Русији захтев за кредит у висини од пет милијарди евра, пренели су московски медији. Паре су Никозији потребне зарад докапитализације банкарског система и покрића буџетског дефицита. Сличан захтев Никозија је упутила и надлежнима у ЕУ, али, како у Москви истичу, процедура одобрења кредита од стране Русије далеко је бржа и једноставнија. Један од разлога за то свакако је чињеница да су на Кипру регистроване највеће руске извозне компаније, које своје паре чувају у овдашњим банкама. Такође, Кипар је једна од три земље преко којих у Русију стиже највише страних инвестиција. „Руси, као добри другови, воде рачуна о Кипру”, истакао је тим поводом председник острвске државе Димитрис Христофијас.

С. С.