Размислићемо да ли ћемо се враћати кроз Србију

Ниш – Срамотна и драматична ситуација у колонама од по 20 километара у недељу пред наплатном рампом „Наис”, на аутопуту Београд–Ниш, без икаквих сумњи нанела је невиђену штету држави Србији. Неколико десетина хиљада туриста који су својим аутомобилима кренули на летовања ка Македонији, Грчкој, Турској или Бугарској, али и транзитних путника, понајвише Турака, који раде и живе у земљама западне Европе, а који по традицији користе лето за годишње одморе у домовини, проклињали су нас у кркљанцу какав се не памти.

Температура у хладу званично је била 39 степени Целзијуса, али на сунцу је сигурно достизала и 50.

– Више од 25 година сваког лета са породицом пролазим кроз Србију. Путовао сам овим правцем и када је ваша земља била под санкцијама, када је било тешко набавити гориво. Навикао сам, нисам одустајао, као ни моји родитељи и браћа, много мојих сународника и пријатеља. Било је и раније гужви, али овакве никада нисмо доживели. Жалосно је што у вашој земљи није другачије регулисано, да се, као у западним земљама на граници могу купити и платити налепнице, вињете за путарину кроз целу Србију… Добро ћу размислити хоћу ли се враћати кроз Србију за Немачку, или ћу до Грчке путем, а онда бродом за Италију и даље. Сви смо били угрожени. И супруга и ја и наше троје малолетне деце – испричао нам је видно депримиран Јусуф Караоглу, који ради у околини Штутгарта, а упутио се на одмор у домовину.

Теже је путовати од запада Европе кроз Мађарску и Румунију, преко Трансилваније и потом Бугарске, објашњава његов сународник Ехмет Орду:

– Дужи је румунски пут и води преко планинских превоја, напорније је. Морали смо некада тим правцем, али смо се вратили на српске путеве, јер је безбедније. Ово заиста нисмо очекивали. Чекали смо на мађарско-српској граници шест и по сати, овде три сата, а чека нас мука и на улазу у Бугарску. Изгубимо скоро цео један дан на гужвама кроз Србију, што није у реду – рекао нам је Ехмет који је по проласку наплатне рампе застао на паркингу мотела „Наис” недалеко од Ниша.

Македонски држављанин Илчо Најдановски, возач празног камиона хладњаче, сав у зноју, нервозу је у недељу касно поподне покушао да излечи шалом:

– Сетио сам се оног филма „Ко то тамо пева”. Е, ово је баш тако. У суботу ујутру сам кренуо из Италије, у коју сам одвезао парадајз, прошао Словенију и на излазу из Хрватске био у 18 часова. На улазу у Србију у суботу увече и током ноћи чекао сам пет сати. Једва сам се после тога, заобилазним путем, да не идем кроз Београд, јер није дозвољено, пробио до Бубањ потока где је био велики застој због радова на прилазу и оној петљи, и где сам у колони био више од два сата. Ово код Ниша ме је докрајчило. У Скопље ћу да стигнем ко зна када, после сигурно 40, можда и више сати путовања. А морам да поштујем и закон, да успут одмарам. Јер полиција проверава тахограф. Страшно!

На наплатној рампи шеф Драган Милић објашњава да је све предузето за пријем овог јулског таласа и шпиц сезоне:

– Све што смо могли и што је у нашој надлежности учинили смо. Непрестано је било отворено свих девет пунктова за наплату, али неочекивано је било много путничких и, што је највише донело проблема, много теретних возила, камиона и шлепера.

Тома Тодоровић

---------------------------------------

Зарада на туђој муци

Као и у свакој гужви, и у овој у недељу код „Наиса”, било је много „сналажљивих” људи. Чим се прочуло колико су дуге колоне, неколицина младића са аутомобилима, у смеру од Ниша према Београду, довозило је пуне пртљажнике са флашираном водом – мала флаша од пола литра продавана је за један, а велике од литра и за по два евра. Нудили су и сокове и друга освежавајућа пића у паковањима од 0,2 литра за евро и по, а од једног литра за по три и четири евра.

Нуђено је и воће, лубенице…

Немоћни транзитни путници и туристи били су приморани, ако већ освежавајућа пића нису имали у колима, да купују све док вода за пиће није почела да се допрема цистернама из Ниша.

Т. Т.

--------------------------------------------------------

Сектор за ванредне ситуације послао цистерну са водом

По сазнању за велику гужву на аутопуту на наплатној рампи „Наис” код Ниша, где су се у недељу формирале километарске колоне, Сектор за ванредне ситуације послао је на лице места цистерну са водом, каже Предраг Марић, помоћник министра унутрашњих послова и начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије. Истовремено, нишки водовод је на наплатну рампу послао још две цистерне са водом да би се избегло да путници заробљени у заустављеним аутомобилима, углавном странци који су кренули у Турску или Грчку, дехидрирају на врућини.

– Наше ангажовање у оваквим случајевима могуће је на основу наређења локалних општинских или градских штабова за ванредне ситуације, који иначе прате ситуацију због врућина на својим подручјима, или једноставно позива грађана са лица места на телефонски број 193. Овај случај, где се у невољи нашло много странаца, говори о значају увођења јединственог европског броја за хитне ситуације 112. Тај број је технички услов за пријем у Европску унију, неке земље у региону су га увеле, али упркос нашим вишегодишњим напорима, увек смо добијали исти одговор: нема новца за то – каже Марић.

Суштина је да би тај број био познат свим странцима из Европе, а јављали би се оператери који знају енглески и друге језике. Осим што би био испуњен један од услова за европске интеграције, домаће службе би могле брже да пруже помоћ странцима који доживе удес, позли им или им једноставно понестане воде док чекају у колонама попут оних код наплатне рампе „Наис”.

М. Г.