Учестале несреће у ловиштима

Несреће у лову у Србији нису неуобичајена појава, о чему најбоље сведочи податак да су од почетка ове године у ловиштима већ страдала двојица искусних ловаца. Прво је 14. јануара приликом лова на дивље свиње у атару села Чубура живот изгубио Славиша Огњановић (24). Огњановића је, хицем испаљеним са раздаљине од двадесетак метара, случајно устрелио његов пријатељ Зоран Миленковић (40), за кога се испоставило да чак није имао одобрење за држање и ношење оружја.
Потом је 18. фебруара метком из ловачке пушке усмрћен Радомир Лаудановић (37) из села Бољковци код Горњег Милановца. Лаудановић је страдао док је ловио јазавца са својим најбољим пријатељем Миланом Стевановићем (27). До несреће је дошло када се Стевановић оклизнуо и пао, после чега је пушка опалила а метак погодио Лаудановића у стомак, после чега је преминуо.

Прошле недеље смрт је за длаку избегао ловац Миливоје Радоја (48) из села Милошевци код Бањалуке. Како пишу "Независне новине", Радоја је по повратку из лова из "сачмарице" устрелио његов пас Гара! Пас се наиме поиграо са ловачком пушком окаченом о тракторску приколицу, после чега је она опалила, а Радоја је погођен у потколеницу. Према тврдњама бањалучких лекара, мало је фалило да остане без ноге.

Како је за "Политику" потврдило неколико искусних ловаца, главни узрок несрећа у лову је људска непажња. Према евиденцији МУП-а, у Србији је регистровано близу пола милиона комада ловачког наоружања. Безбедност у лову је регулисана статутом Ловачког савеза Србије и Кодексом ловачког понашања који се, према речима наших саговорника, спорадично примењује.

– Култура лова у Војводини се значајно разликује од остатка Србије. У Војводини свако село има такозваног ловника који је неприкосновени ауторитет у време трајања лова. Често се догађа да ловник усред лова одстрани неопрезне ловце, једноставно их пошаље кући са преклопљеним оружјем. У другим деловима Србије таква култура не постоји, не памтим да је неко удаљен из лова због угрожавања безбедности осталих ловаца – рекао је наш саговорник.

Основна ловачка безбедносна правила су да пушка буде закочена док се дивљач не појави на видику, као и да ловац мора да се јасно увери у шта циља. При организацији групних ловова, нарочито хајки, вођа лова посебну пажњу обраћа на распоред ловаца на линији гађања, где свако мора имати тачно означено стајалиште које не сме да напусти све до окончања лова. У лову није дозвољена употреба алкохола.

Препорука стручњака је да ловци у групном лову морају да буду прикладно одевени, односно да преко својих уобичајених камуфлажних одела треба да носе наранџасте прслуке или качкете, који се виде са велике удаљености, чак до 200 метара. Оваква пракса је дуго на снази у развијеним земљама, а наука је доказала да животиње флуоресцентно наранџасту боју виде исто као и камуфлажну. Последњих година специјализованих радњи за продају ловачке опреме има и у Србији, па се оваква заштита лако и јефтино може набавити. Према проценама америчких стручњака, ношење наранџастих прслука за препознавање повећава безбедност ловца од "пријатељске ватре" за чак седам пута.

Да не буде забуне, несреће нису својствене само ловцима у Србији – прошле године за време лова на дивље ћурке, потпредседник САД Дик Чејни тешко је ранио тексаског адвоката Харија Витингтона. Он је погођен сачмом у десну страну лица, врата и груди, а после рањавања је претрпео и блажи срчани удар, који је изазвало зрно сачме које се пробило до срца.