Минут до 12 за београдско предузетништво

– Дивљи таксисти и аутопревозници несметано се крећу градом, роба на црно продаје се по пијацама и бувљацима, а ми који радимо регуларно морамо да испунимо стандарде, да поседујемо све потребне сертификате, да плаћамо ПДВ унапред без обзира на то да ли смо реализовали посао – рекао је Томислав Јовановић, председник Заједнице општих удружења предузетника Привредне коморе Београда, на конференцији на којој су престонички предузетници скренули пажњу на лош положај ове области привреде од које живи више од милион Београђана.

На скупу названом „Идемо до краја – минут до 12”, који је прошлог понедељка у Привредној комори Београда симболично почео у 11 сати и 59 минута, истакнуто је да је од почетка ове године у престоници 857 предузетника угасило делатност, док је регистровано 658 нових предузетничких радњи. Негативан салдо када је реч о предузећима у стечају могао би до краја године да се повећа због двоструких аршина према предузетницима с једне, односно јавним и државним предузећима, али и сивој економији, с друге стране.

– У београдским малим и средњим предузећима појављују се инспекције из унутрашњости, за које се не зна ко их је послао, и које чак и техничке грешке, попут тумачења одређених правилника, третирају као грешке у пословању фирми и наплаћују високе казне. Истовремено, на црном тржишту изгредницима се не одузима роба нити им се затварају објекти, док им се пишу благе, најчешће мандатне казне – упозорио је Јовановић.

Страни инвеститори у Србији, додао је он, добијали су до 10.000 евра по запосленом раднику, док српски предузетници немају сличне стимулације, а само мали број њих успева да добије буџетска средства за развој.

– Изложени смо лошем и нереалном пореском систему, са превисоким таксама које служе да се буџетске рупе попуне од малих привредних субјеката. Предузетницима се не оверавају здравствене књижице ако не уплате само један од потребних доприноса. Администрација је компликована и старомодна, а камате за неплаћене доприносе веће су него у банкама – навео је Јовановић.

Оптерећење представљају, према речима Радосава Зарића из Удружења приватника „Лазаревац”, и бројне државне агенције, али и локалне самоуправе.

– Спомиње се да има 260 разних републичких агенција, а свака од њих захтева плаћања од нас, док господа у локалним самоуправама сама одређује комуналне таксе, фирмарине, намете за улазак у главне улице, за фрижидере постављене напољу, али и високе таксе за закуп башти који је скупљи од закупа пословног простора. Камате које предузетници плаћају на име дуговања износе 0,2 одсто на дневном нивоу, што је зеленашки висок износ – истакао је Зарић.

Зато ће београдски предузетници директору Пореске управе, градоначелнику Београда, а после формирања владе и појединим министарствима, упутити своје захтеве. Неки од њих су: доношење закона против сиве економије, безусловна овера здравствених књижица предузетницима, формирање Развојне банке и засебних сектора за предузетништво у републичким, градским и општинским институцијама, плаћање ПДВ-а по оствареном послу, смањење броја државних агенција и административних процедура...

– Имамо подршку више од 200 привредних удружења из целе Србије. Желимо да са државом будемо партнери у стварању бољег привредног амбијента. Годинама смо организовали округле столове и трибине, организовањем сајмова запошљавања покушали смо да допринесемо смањењу незапослености. Ако се надлежни не одазову на наше апеле, предузећемо друге мере о којима ћемо обавестити јавност – рекао је Јовановић.