Акција "Индекс"

Помоћник министра просвете за високо образовање Емилија Станковић доспела је у ударне вести свих медија у Србији. Ту се нашла јер је осумњичена да је заједно са групом професора крагујевачког Правног факултета продавала испите и дипломе. У друштво просветне мафије сврстана је почетком седмице када су обелодањени резултати спектакуларне полицијске акције "Индекс".
Многи се питају ко је Емилија Станковић и откуда се нашла на тако високој функцији у Министарству просвете и спорта Србије.
У стручној јавности се говорило да осим докторске дисертације Емилија није објавила ниједан значајнији стручни рад, али је својом "продорношћу" успевала да се наметне и појављује на стручним скуповима у иностранству.

Да ли је та њена "продорност" заслужна и за то што је својевремено постала помоћник министра просвете и спорта? Она је на тој функцији наследила Снежану Пантелић, универзитетску професорку. Емилија додуше није одмах била виђена за то упражњено место јер је у комбинацији била друга особа, професорка с Београдског универзитета. Министар је ових дана објаснио да је Емилија заправо његов бивши помоћник, да је у Министарству професионално радила свој посао, али је нагласио и то да је тај посао обављала волонтерски.

Познаваоцима прилика и прописа у високом образовању нису, међутим, промакли поједини њени "лапсуси", као што је изјава да ће по новом режиму студија студенти морати да дају годину за годином, без изузетка. Заборављајући, рецимо, да режим студија "омекшава" када је реч о трудноћи, болести.

Када јој се не свиди питање, умела је да упозори новинаре да неспремни долазе на конференције за штампу.

Професорка Емилија била је и жртва лопова. Пре годину, две опљачкана је на степеницама Факултета у Крагујевцу. Пријављујући пљачку, рекла је да су јој непознати младићи узели из ташне три хиљаде евра?!

У њеном званичном CV-ју стоји да је рођена 1953. у Рековцу. Основну школу и гимназију завршила је у Крагујевцу са одличним успехом, као носилац дипломе "Вук Караџић". На студије је кренула 1972. Уписала се на крагујевачко одељење Правног факултета у Београду. Као један од најбољих студената у генерацији, дипломирала је са средњом оценом 9,37. Из историјско-правних предмета имала је средњу оцену десет. А 1976. изабрана је за руководиоца вежби. Нешто касније добила је место асистента приправника за предмет историја политичких и правних институција.

На последипломским студијама на београдском Правном факултету положила је методологију правних и друштвених наука са десетком. Одбранила семинарски рад и положила усмени магистарски испит.

Магистрирала је иначе 1984. када је заправо одбранила магистарски рад на тему: "Ограничења својине у старим и архаичним правима", а 1993. је одбранила докторску дисертацију: "Диоклецијанов едикт о ценама". Те исте године изабрана је за доцента за предмет "римско право" у Крагујевцу. Пет година касније изабрана је за ванредног професора за исти предмет. Поново је за ванредног професора за исти предмет изабрана 2004. године.