Федереру оде, Мареју симпатије, Ђоковићу – Њујорк

Док победе трају, чаролија је да им се не зна крај. Чим илузија нестане, све се мења. Током претходне две године много пута су изречене сумње да ће Федерер икада стићи до своје 17. гренд-слем титуле, а камоли до повратка на врх АТП листе, где га је први пут сменио Надал, још августа 2008. Од ове недеље су сва промашена предвиђања прерасла у оде најбољем тенисеру у историји, а претеривања у другом смеру кренула су ка његовом учешћу на Олимпијади у Рију, 2016, када Швајцарац буде навршио 35 година.

„Када је Роџер Федерер изгубио на Ролан Гаросу од Новака Ђоковића, кренула су питања о његовој будућности. Да ли још има моћ у тенису? Те дилеме звуче смешно данас, када је не само званично први у свом послу у светској конкуренцији, него за недељу дана достиже и најдужи период владавине тенисом откада такво мерење постоји. Пашће и рекорд Пита Сампраса, који је укупно владао 286 недеља, односно више од пет година. Више неће бити питања може ли тај низ да продужи, може ли и даље да се носи са млађим генерацијама.”, пише британски „Индипендент”.

Вимблдон је завршен тријумфом ветерана и оживљеном вером да таленат не стари. Томе је допринела и пета титула Серене Вилијамс, али разлика у медијској пажњи коју је добило двоје победника нимало не одговара заговорницима једнаких награда за мушкарце и жене. У овом тренутку, прича о још једном повратку Американке не заузима ни мали део простора који је добио поражени Енди Мареј. И не зато што је први британски финалиста од 1938, него због његових суза и неке врсте катарзе у сложеном узајамном односу Шкота и британске публике.

Под насловом „Мареј изгубио али освојио срца”, открива се друга страна дугогодишњег замерања „вечито четвртом”, после његовог четвртог узастопног пораза у гренд-слем финалима. Описујући огромну подршку публике и 17 милиона Британаца пред телевизијским екранима, Би-Би-Си, поред осталог, оцењује:

„Британска спортска публика никада није у потпуности, од срца, прихватила Мареја. Стално смо слушали примедбе да је сувише затворен и ћутљив, превише ускраћен харизме и грациозности која је Федерера учинила најпопуларнијим играчем генерације. Постоје прости одговори: шта се кога тиче колико он жели да се отвори пред светом, или колико се смеје док га други гледају... Али, када су му речи застале у грлу док га је гледало пола земље, овај млади човек се коначно отворио испод тврдог спортског оклопа. Стајао је ту, како је мало ко очекивао: емотиван, скрушен и отворен за све. Није први пут да Мареј плаче на терену. Тако је било и у Мелбурну, када је изгубио маратон од Новака Ђоковића. Разлика је била у реакцији публике на Централном терену – бесконачни аплаузи чинили су заједничко тапшање по рамену – и код оних пред кућним телевизорима, који никада раније нису навијали за Шкота.”

Нас, наравно, највише занима како је бели свет примио пораз Новака Ђоковића и силазак са светског врха. Утисак је – без великих узбуђења и дугорочних закључака. Ни налик трауматичном доживљају овдашњег навијача, коме су тениске победе враћале национални понос, а телевизијски екран служио као замена за одлазак на летовање и прескупу пијацу.

У околностима историјског финала, Ђоковићев пораз од најбољег у историји није био велика тема. Нити се издваја као разочарање, нити западни медији журе да га отпишу, као што овде чини део доскора ватрених навијача, истих оних који су бурно реаговали када смо почетком године најављивали могућност Федереровог повратка на врх АТП листе.

Напротив, „Мејл Онлајн”, пише како је наш тенисер лако преболео пораз одласком на партију голфа, ЕСПН најављује „Не отписујте Ђоковића!”, а „Бличер Репорт” га већ сада проглашава за главног фаворита Отвореног првенства САД. Више коментатора сматра да тамо Федереру ни мотивација ни терен неће ићи на руку, као на Вимблдону.

Узгред, већина медија није оријентисана на Олимпијски турнир, него на обрачун велике четворке у Њујорку. Досадашњи распоред гренд-слем титула – у Мелбурну, Паризу и Лондону – најчешће се описује као логичан, јер су Ђоковић, Надал и Федерер блистали тамо где им је терен највише одговарао.

-----------------------------------------------------------

Анакон: Федерер ће дуже трајати него Сампрас

Амерички медији преносе како Пол Анакон пореди Пита Сампраса и Роџера Федерера. Федереров тренер је најбољи познавалац обојице, јер је претходно тренирао и Сампраса, од 1995. до краја каријере – 2003:

„Федерер је ментално свежији него Сампрас са 31 годином. Он ужива у игри и животу... Уз сво поштовање, мислим да је Сампрас у његовим годинама био помало уморан. Федерер може да се натера да вежба и за мале турнире, а научио је како да води свој трунирски програм, свој одмор и опоравак”. 

(сутра: Како се продају спортске сузе)