Federeru ode, Mareju simpatije, Đokoviću – Njujork

Dok pobede traju, čarolija je da im se ne zna kraj. Čim iluzija nestane, sve se menja. Tokom prethodne dve godine mnogo puta su izrečene sumnje da će Federer ikada stići do svoje 17. grend-slem titule, a kamoli do povratka na vrh ATP liste, gde ga je prvi put smenio Nadal, još avgusta 2008. Od ove nedelje su sva promašena predviđanja prerasla u ode najboljem teniseru u istoriji, a preterivanja u drugom smeru krenula su ka njegovom učešću na Olimpijadi u Riju, 2016, kada Švajcarac bude navršio 35 godina.

„Kada je Rodžer Federer izgubio na Rolan Garosu od Novaka Đokovića, krenula su pitanja o njegovoj budućnosti. Da li još ima moć u tenisu? Te dileme zvuče smešno danas, kada je ne samo zvanično prvi u svom poslu u svetskoj konkurenciji, nego za nedelju dana dostiže i najduži period vladavine tenisom otkada takvo merenje postoji. Pašće i rekord Pita Samprasa, koji je ukupno vladao 286 nedelja, odnosno više od pet godina. Više neće biti pitanja može li taj niz da produži, može li i dalje da se nosi sa mlađim generacijama.”, piše britanski „Indipendent”.

Vimbldon je završen trijumfom veterana i oživljenom verom da talenat ne stari. Tome je doprinela i peta titula Serene Vilijams, ali razlika u medijskoj pažnji koju je dobilo dvoje pobednika nimalo ne odgovara zagovornicima jednakih nagrada za muškarce i žene. U ovom trenutku, priča o još jednom povratku Amerikanke ne zauzima ni mali deo prostora koji je dobio poraženi Endi Marej. I ne zato što je prvi britanski finalista od 1938, nego zbog njegovih suza i neke vrste katarze u složenom uzajamnom odnosu Škota i britanske publike.

Pod naslovom „Marej izgubio ali osvojio srca”, otkriva se druga strana dugogodišnjeg zameranja „večito četvrtom”, posle njegovog četvrtog uzastopnog poraza u grend-slem finalima. Opisujući ogromnu podršku publike i 17 miliona Britanaca pred televizijskim ekranima, Bi-Bi-Si, pored ostalog, ocenjuje:

„Britanska sportska publika nikada nije u potpunosti, od srca, prihvatila Mareja. Stalno smo slušali primedbe da je suviše zatvoren i ćutljiv, previše uskraćen harizme i gracioznosti koja je Federera učinila najpopularnijim igračem generacije. Postoje prosti odgovori: šta se koga tiče koliko on želi da se otvori pred svetom, ili koliko se smeje dok ga drugi gledaju... Ali, kada su mu reči zastale u grlu dok ga je gledalo pola zemlje, ovaj mladi čovek se konačno otvorio ispod tvrdog sportskog oklopa. Stajao je tu, kako je malo ko očekivao: emotivan, skrušen i otvoren za sve. Nije prvi put da Marej plače na terenu. Tako je bilo i u Melburnu, kada je izgubio maraton od Novaka Đokovića. Razlika je bila u reakciji publike na Centralnom terenu – beskonačni aplauzi činili su zajedničko tapšanje po ramenu – i kod onih pred kućnim televizorima, koji nikada ranije nisu navijali za Škota.”

Nas, naravno, najviše zanima kako je beli svet primio poraz Novaka Đokovića i silazak sa svetskog vrha. Utisak je – bez velikih uzbuđenja i dugoročnih zaključaka. Ni nalik traumatičnom doživljaju ovdašnjeg navijača, kome su teniske pobede vraćale nacionalni ponos, a televizijski ekran služio kao zamena za odlazak na letovanje i preskupu pijacu.

U okolnostima istorijskog finala, Đokovićev poraz od najboljeg u istoriji nije bio velika tema. Niti se izdvaja kao razočaranje, niti zapadni mediji žure da ga otpišu, kao što ovde čini deo doskora vatrenih navijača, istih onih koji su burno reagovali kada smo početkom godine najavljivali mogućnost Federerovog povratka na vrh ATP liste.

Naprotiv, „Mejl Onlajn”, piše kako je naš teniser lako preboleo poraz odlaskom na partiju golfa, ESPN najavljuje „Ne otpisujte Đokovića!”, a „Bličer Report” ga već sada proglašava za glavnog favorita Otvorenog prvenstva SAD. Više komentatora smatra da tamo Federeru ni motivacija ni teren neće ići na ruku, kao na Vimbldonu.

Uzgred, većina medija nije orijentisana na Olimpijski turnir, nego na obračun velike četvorke u Njujorku. Dosadašnji raspored grend-slem titula – u Melburnu, Parizu i Londonu – najčešće se opisuje kao logičan, jer su Đoković, Nadal i Federer blistali tamo gde im je teren najviše odgovarao.

-----------------------------------------------------------

Anakon: Federer će duže trajati nego Sampras

Američki mediji prenose kako Pol Anakon poredi Pita Samprasa i Rodžera Federera. Federerov trener je najbolji poznavalac obojice, jer je prethodno trenirao i Samprasa, od 1995. do kraja karijere – 2003:

„Federer je mentalno svežiji nego Sampras sa 31 godinom. On uživa u igri i životu... Uz svo poštovanje, mislim da je Sampras u njegovim godinama bio pomalo umoran. Federer može da se natera da vežba i za male turnire, a naučio je kako da vodi svoj trunirski program, svoj odmor i oporavak”. 

(sutra: Kako se prodaju sportske suze)