Три деценије од смрти Меше Селимовића

БЕОГРАД - Поводом обележавања 30 година од смрти једног од највећих српских књижевника Меше Селимовића, вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије Дејан Ристић са сарадницима положио је данас цвеће на гроб великог писца и одао почаст аутору антологијских дела „Дервиш и смрт” и „Тврђава”.

Селимовић је рођен 26. априла 1910. године у Тузли, где је завршио основну школу и гимназију.

Године 1930. уписао је Филозофски факултет у Београду - студијска група за српскохрватски језик и југословенску књижевност.

После прве књиге, збирке приповедака „Прва чета”, објавио је роман „Тишине”, а затим и збирку приповедака „Туђа земља” и кратки поетски роман „Магла и мјесечина”.

Роман „Дервиш и смрт” (1966), писан у исповедном тону, монолошки, с изванредним уметничким надахнућем, чија радња се дешава у 18. веку у Босни, критика је одмах оценила као изузетно дело.
Након књига „Тврђава” и „Острво” уследила су дела „Ђевојка црвене косе”, „Писци, мишљења и разговори”, „За и против Вука”, „Круг” и „Сјећања”.

Ова последња књига је аутобиографска и у њој је Селимовић описао важне догађаје и личности које су на његов живот утицале и оставиле неизбрисив траг.

Селимовић је у писму упућеном Српској академији наука и уметности 1976. године, написао:

„Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика”.

„Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем”, навео је Селимовић у писму које је упутио САНУ са изричитим захтевом да се оно сматра пуноважним биографским податком.

Селимовић је од 1971. до смрти живео и радио у Београду, где јепреминуо 11. јула 1982. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.